Dan posle serije od četiri razorna i stotinak nešto slabijih zemljotresa, Tursku je pogodio još jedan strahovit udar od 7,4 Rihtera kod grada Kahramanmaraš. U ovoj zemlji i susednoj Siriji žrtve se broje u hiljadama, a seizmolozi kažu da su poslednji udari rezultat smirivanja tla što može da se proširi i na Srbiju, Srpsku i ostale balkanske zemlje, ali da neće biti tako snažni.
Kod Bajine Bašte u utorak rano ujutrio zabeležen je potres jačine 1,5 stepeni Rihterove skale koji nije mogao da izazove štetu.
– Ništa nismo osetili. Ali zbog svega što se dešava u Turskoj nije nimalo prijatno čuti da i kod nas tlo podrhtava – kažu meštani.
Seizmolog Slavica Radovanović objašnjava da direktna opasnost po Srbiju ne postoji, jer je poslednja u nizu zemalja koje su ugrožene. Međutim, ona dodaje da je anadolijska tektonska ploča povezana sa našim regionom i da se usled pomeranja mogu očekivati pojačanje seizmološke aktivnosti na Balkanu.
Bez panike
– Olakšavajuća okolnost je što su naši zemljotresi 100 puta slabiji od ovih u Turskoj. Ipak, moramo strogo da kontrolišemo primenu novih propisa, iako prema njima naši objekti ne bi trebalo da se sruše – rekla je Slavica Radovanović.
Da nema razloga za paniku poručila je i seizmolog Ana Mladenović.
– Moguće je da će se desiti neki zemljotres u područjima koja su blizu nas, ali niko ne može da kaže gde će to tačno biti. Da li će se desiti u Grčkoj, Makedoniji ili kod nas, to ne možemo da znamo. Nema razloga da se plašimo i pripremamo za jači zemljotres – rekla je Ana Mladenović.
Ona je objasnila da su zemljotresi povezani, jer se dešavaju po rasedima, gde tektonski blokovi mogu da prikupe određenu količinu energije. Tako je i u ovom slučaju, energija se širi nakon ovih naknadnih udara, ali ne mora da znači da će se iz Turske preneti na drugo područje – pojasnila je Ana Mladenović.
Mediteran u opasnosti
Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda Srbije rekao je da je do ovako snažnog zemljotresa došlo zbog toga što se u poslednjoj deceniji nakupila ogromnna seizmička energija koja se bez nagoveštaja oslobodila u trenutku.
– U Turskoj se sada oslobodila 1.000 puta veća energija nego u slučaju zemljotresa u Kraljevu 2010. godine. To je seizmički poznato područje mediteranskog pojasa kojem i mi pripadamo i gde su se u prošlosti dešavali snažni zemljotresi – rekao je Branko Dragičević i dodao da se u ovom pojasu godišnje desi oko 15 takvih potresa, uglavnom u nenaseljenim oblastima, pa ostanu nezapaženi.
Trusno do Banjaluke
Dr Dragan Milovanović sa Geološkog fakulteta u Beogradu kaže da u Srbiji ne treba da očekujemo potrese u Vojvodini i istočnim delovima zemlje.
– Sve od Beograda do Kopaonika, pa prema Banjaluci i do Italije predstavlja trusno područje. Međutim, ako se zemljotres desi, biće mnogo manjeg intenziteta – objasnio je dr Milovanović.
Pobeglo dva miliona ljudi
Beograđanka Slađana Radovanović već 12 godina predaje engleski u koledžu u Adani, oko 70 kilometara od Gaziantepa koji je sravnjen sa zemljom. Ona za “Vesti” kaže da je Adana avetinjski prazna, jer je dva miliona stanovnika otišlo u priobalje.
– Na sreću sada imamo struju i vodu, ali ništa ne radi. Komšija je otvorio trafiku gde mogu da se kupe hleb i osnovne potrepštine i to je sve u krugu od 20 kilometara – kaže Slađana.
Prema njenim rečima, u ponedeljak oko 4.25 ujutro u nekoliko minuta se dogodila apokalipsa i sve se treslo kao na ringišpilu.
– Probudilo nas je drmanje, sve je palo sa ormana. Naše mačke i papagaj su se unezverili. Muž me je odveo ispod dovratka gde smo stajali dok sve nije prošlo. Nisam paničar, ali nikad strašnije se nisam osećala. Tih minut i po su mi se odužili kao sati. Onda je usledila serija manjih potresa. Ljuljali su se lusteri i preturale stvari, ali nije bilo strašno do 13.30 kada je usledio udar od 7,5 rihtera – priča Slađana.
Ona živi u centru Adane i taj deo grada gotovo da nije pretrpeo štetu. Međutim, Slađana kaže da je u gradu do sada palo najmanje 30 zgrada, ali da se i dalje sve ruši.
– Službe su počele da prilaze ruševinama, ali sve ide teško, jer je puno toga uništeno. Na ulici nema ljudi, ni škole ne rade. Suprug i ja, kao i još nekoliko komšija smo još u svojim stanovima. Plašimo se, ali se nadamo da je najgore prošlo – kaže Slađana.
Ona kaže da, srećom, niko od njihovih poznanika ili rođaka nije stradao, ali da je u obližnjem gradu Kahramanmarašu situacija mnogo gora i da su ljudi tamo još ispod ruševina.
– Mnogi naši prijatelji su nam javili da su njihovi poznanici ili rođaci stradali ili da se za njim još traga. Svuda je užas – priča Slađana.
Rođeni pod ruševinama
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan saopštio je da je do utorka u podne utvrđeno da je poginulo 3.559 ljudi, dok ih je 22.168 povređeno. On je naveo da je ovo jedna od najtežih katastrofa u istoriji sveta u kojoj je pogođeno 10 provincija sa 13 miliona stanovnika.
Sirijske vlasti navele su da je utvrđen spisak od 812 žrtava zemljotresa, ali su u obe zemlje svesne da ovo nije konačan broj poginulih, iako se vodi grčevita borba za spas hiljade ljudi zaglavljenih pod ruševinama. Do sada je spaseno i mnogo dece, a u ratom namučenom Alepu u Siriji dve žene su se porodile ispod ruševina i prvo su izvučene bebe, pa majke.
U Turskoj je do utorka u podne oko 8.000 ljudi izvučeno iz ruševina, ali se procenjuje da je nekoliko puta više još zarobljeno pod tonama betona. Spasavanje će biti otežano, jer meteorolozi najavljuju sneg i kišu. Poslednji razorni udar sravnio je sa zemljom Kahramanmaraš koji je imao oko 390.000 stanovnika. Svuda je pustoš, a povređene iznose na punktove na otvorenom, među kojima je jedan smešten u Parku Alije Izetbegovića.
Geolozi su izmerili da se saudijska tektonska ploča, koja godišnje za devet centimetara gura anadolijsku, usled zemljotresa za dan pomerila tri metra na jugoistok.
Stigli naši spasioci
Po naređenju predsednika Aleksandra Vučića, u ugroženo područje u Turskoj stigla su dva tima od ukupno 27 posebno obučenih srpskih spasilaca sa savremenom opremom teškom 4,5 tona. Oni su već primili raspored i podelu poslova i odlučni su da maksimalno pomognu u potrazi i spasavanju preživelih.
Umreće hiljade mališana
Unicef je saopštio da će se možda ispostaviti da je u potresima u Turskoj i Siriji poginulo nekoliko hiljada dece.
Portparol Unicefa Džejms Elder dodao je da ova organizacija ne može utvrditi tačan broj. Prema njegovim rečima, dodatan problem je što su bolnice i škole oštećene ili uništene, što ometa trku s vremenom i hladnoćom.
Spasioci neumorno izvlače preživele, pa tako i devojčicu u prašnjavoj pižami koja ga je odmah pitala: “Gde mi je mama?” Mnogi muškarci pokušavaju da pomognu, ali često su nemoćni.
– Čujem kako me zatrpana žena moli da joj pomognem i lupa u nešto metalno. Rekla mi je da ima i dece dole. Oni su živi, ali ne možemo ih izvući. Pogledajte, u ovoj srušenoj zgradi su mi majka i otac. Ne mogu do njih. Sve je hladnije, rođaci su mi mrtvi, i nećaka od 17 godina. Svastika je s troje dece ispod ruševina. Nemamo više nikoga. Molite se za nas – rekao je kroz plač očajni Deniz.
Strašnu tragediju doživeo je i Ajhan Tembeloglu, pomoćni trener osvajača turskog Kupa Sivaspora, kome je poginulo 15 članova porodice.
