Teško je odrediti kojim se životnim geslom vode redovni donatori i učesnici u akcijama Humanitarnog mosta “Vesti”. Jedno je ipak sigurno, a to je da čistota njihovog srca sija poput najsjajnije zvezde u noći. U to se svakodnevno uveravamo, ispisujući stranice za stranicom i beležeći njihova dobročinstva upućena zemljacima u otadžbini prema kojima sudbina nije bila naklonjena. Istinitost ove tvrdnje dokazuju novopristigle donacije iz daleka. Preciznije rečeno, iz Australije ukupno 3.050 dolara, a iz Nemačke i Švajcarske 5.300 evra i 50 franaka.
Pomoć na osam adresa
Među dobročiniteljima s Petog kontinenta, koji su ovog puta poslalali podršku nevoljnicima, jeste Zoran Uzelac iz Sidneja, koji je izdvojio 150 dolara za siročiće Sinišu, Danijela i Anđelku Šokčević iz Kijevaca kraj Gradiške u Republici Srpskoj, a po 50 dolara za: Dušimira Vuksanovića iz sela Pačevina na Goliji, staricu Eminu Amčović iz Banovice na Pešteru, Bajru Suljević iz Novog Pazara, Mijata Milenkovića iz Prokuplja, Stanu Minić iz Dragačeva na Ragozni, Katu Bašić iz Svilanova na Goliji i Stanicu Milojević iz Dobrinje kod Tutina.
Donaciju od 1.000 dolara za korisnike narodnih kuhinja DO “Majka devet Jugovića” pri eparhiji raško prizrenskoj u Gračanici poslao je Vladimir Ćorić iz Kanbere uz kratko pismo podrške. Plemeniti O. V. iz Sidneja je i ovog meseca izdvojio 850 dolara za četvoro učenika orahovačke Gimnazije i đaka pešaka iz Đonlija na Goliji. Lista se nastavlja jer je i B. G. iz Adelejda izdvojila još 400 dolara, od čega po 200 za Snježanu Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša i Radu Simić iz Šapca, a familija Đukić iz Melburna 150 dolara za Slađanu Stanković nastanjenu u Leskovcu.
Delo važnije od imena
S druge strane sveta, i ove godine, anonimni donator iz Nemačke, već po ustaljenoj tradiciji, uputio je značajnu pomoć za nesrećne sunarodnike u otadžbini. Baš kao i mnogih prethodnih godina, ovaj biznismen iz Bad Homburga, čovek velikog srca nedavno je ponovo doneo u Redakciju “Vesti” u Bad Filbelu novih 5.000 evra za štićenike Humanitarnog mosta. Ni ovog puta, međutim, ni u naznakama nije nagovestio kome novac da uručimo. Isto tako, nije se saglasio da njegovo ime otkrijemo nevoljnicima kako bi ga u molitvama pominjali, vodeći se geslom da je delo važnije od imena. Jedino što je poverio našim novinarima jeste da donacije uruče onima koji su po njihovoj proceni najugroženiji i da pomoć, kao i prethodnih godina, stigne na što više adresa, budući da je mnogo ugroženih u Srbiji, da siromaštvo i dalje vlada i za mnoge predstavlja nerešiv problem. Ni naš naredni zadatak stoga neće biti lak jer je mnogo onih koji traže ruku spasa od drugih ljudi.
Dobri ljudi kao inspiracija
Pored ovog dobričine koji je godinama unazad svojom novčanom podrškom izbavio iz nevolja i muka, ali i usrećio mnoge, svojom donacijom od ukupno 300 evra priključio se i Nedo Hadžić, penzioner iz Ludvigzburga kod Štutgarta, rodom iz okoline Doboja u Republici Srpskoj. Inspirisan dobročinstvima o kojima je saznao posredstvom Humanitarnog mosta i duboko dirnut pojedinim sudbinama ljudi o kojima je saznao posredstvom “Vesti”, odlučio je da navedenu pomoć uputi na tri adrese. Tačnije, po 100 evra daruje Zoranu Tutunoviću iz sela Rajac kraj Čačka, višečlanoj porodicu Darka i Svetlane Jelić iz sela Janturine na Pešteru i mladom Nikoli Matkoviću iz sela Vučinići kraj Novog Pazara. Pored donacija, za svakog ponaosob je napisao i toplo pismo koje ćemo proslediti svima onima kojima su namenjena zajedno sa donacijama.
I za kraj, ali ništa manje značajno, naprotiv, stigla je i mesečna donacija od 50 franaka i pismo humane porodice Milenka Šipke iz Oberordorfa u Švajcarskoj koja će Tanji Radonjić iz sela Kotraža kraj Čačka pomoći da reši bar neku muku.
Slede uručenja
Budući da je želja naših čitalaca poput zapovesti, navedene priloge u narednim danima uručivaćemo na adrese onih kojima su namenjene, a o sve to beležićemo kao i dosad istrajno i detaljno, kako bi dobrotvori mogli da podele radost sa onima na koje su mislili.
Usamljenost, bolest, nemaština
Uzevši u obzir na čije su sve adrese upućene donacije, više je nego očigledno da sve pomenute štićenike spaja usamljenost, bolest i nemaština, kao loše društvo koja ne pušta svoje “žrtve” i ugnjetava ih godinama bez ikakve pomisli da ih pusti. Koliko je teško boriti se sa tim životnim nedaćama, saznaćete u narednim izdanjima “Vesti” i za svakog od njih ponaosob .
Ono što je sasvim sigurno znamo, to je da će pomoć dobročinitelja iz daleka, kao i uvek svima doneti osmeh na lice jer je neko ko ih i ne poznaje mislio na njih i poželeo da im pomogne.
