Od kada je samohrana majka Ljiljana Čolić (67) iz Ljubesela kod Topole ostala bez sina Aleksandra, obolelog od ubrzanog starenja mozga, njenoj žalosti nema kraja. Ove tužne vesti, podsećanja radi, primili smo i mi veoma teško, jer je Aleksandar bio štićenik Humanitarnog mosta ‘Vesti” duže od 15 godina. On je pre nekoliko meseci, u 47. godini, nakon više od dve i po decenije, izgubio bitku s bolešću. Prema rečima neutešne majke Ljiljane, pred sam kraj života se mnogo namučio, iako je znala da je kraj blizu majčinsko srce nije moglo sa tim da se pomiri. Da Aca, ipak živi u sećanju dobrih ljudi koji su za vreme njegove bolesti bili uz njega, govori najbolje i nedavni poziv hrabre majke Ljiljane da nas obavesti o novopristigloj donaciji od 100 franaka plemenite penzionerke Leposave Pančić iz Bazela, rodom iz Velike Plane.
– Čim je videla u “Vestima” da je moj Aca izdahnuo, Lepa se nije ustručavala već mi je odmah uputila pomoć od 100 franaka na čemu sam joj neizmerno zahvalna, posebno jer nam je mnogo puta za Acinog života pomogla. Novac ću pričuvati za Acin spomenik. Već smo obeležili 40 dana od njegove smrti. Bilo je dvadesetak ljudi i sve su to troškovi koji se ne mogu izbeći, a nisu mali. I da nam dobri ljudi nisu pritekli u pomoć, ne znam kako bismo sve organizovali – kazala je Ljiljana i dodala:
– “Vesti” su bile uz nas godinama, pratile sve naše nedaće, a dobri ljudi širom sveta su bili uz nas u svim tim teškim trenucima, što nikada neću moći da zaboravim. Svima im se još jednom beskrajno zahvaljujem na svakoj pruženoj pomoći, toplim rečima podrške i dugogodišnjem prijateljstvu koje je Aci mnogo značilo od kada ga je bolest bacila u postelju. To ga je i neretko i jedino održavalo u životu – priča Ljiljana, koja živi s primanjima od 16.000 dinara (oko 135 evra) što je nedovoljno za pristojan život. Ona brine i o Acinoj mlađoj sestri Jeleni koja boluje od iste bolesti kao pokojni brat i na Ljiljani je sada da je neguje.
Ipak, to nije jedino dobročinstvo koje danas beležimo, jer su i posredstvom naše Redakcije stigle dve donacije od po 50 evra za dvoje štićenika Humanitarnog mosta iz Republike Srpske. Jedna je dar naše redovne čitateljke N. S. iz Frankfurta za siroče Aleksu Bogdanovića (9) iz Bijeljine, njegovu baku Raziju i rođaku Mariju, a druga od naše koleginice M. E., takođe iz Frankfurta, za studenta Bojana Mijatovića iz Novog Grada.
Razlog zbog koga je naša dugogodišnja čitateljka i redovna učesnica u akcijama Humanitarnog mosta odlučila da pomoć pošalje mališanu iz Bijeljine, koji nije rođen pod srećnom zvezdom, nije teško odgonetnuti, budući da je nedavno njegova baka i starateljka Razija zavapila za pomoć, jer ne može da izađe na kraj sa mesečnim računima. Kada je reč o Bojanu Mijatoviću, on je isto rano ostao bez oca. Došao je u Srbiju na školovanje i od tad je uz njega plemenita M. E. koja mu svakog meseca redovno i bez zadrške šalje mesečnu stipendiju već pune četiri godine na čemu joj je neizmerno zahvalan.
Rano ostao bez roditelja
Podsećanja radi, Aleksi je majka umrla kad je imao samo dve godine, a oca nikad nije ni upoznao. Od kada je ostao sam na svetu o njemu i gluvonemoj rođaki Mariji, brine Razija i to kao o svojoj deci. Priča je dospela u javnost zahvaljujući novinarima koji su je videli kako je prevrtala po kontejneru bijeljinske bolnice – tražeći hranu za svoje štićenike. Situacija ni sada nije dobra, jer Razija zbog brige o Aleksi i Mariji, ali i sopstvenog narušenog zdravlja ne može da radi i zaradi dovoljno za njihove najosnovnije potrebe.
– Primam 120 KM (60 evra) socijalne pomoći i još toliko dobija Marija na ime invalidnine. Međutim, kada platim kiriju 150 KM i račune, neretko moram da se odreknem lekova koje moram da pijem, da bismo imali za hranu – rekla je Razija.
Aleksina rođaka Marija (18) koja živi sa njima zbog neveštog komuniciranja sa okolinom i nesnalaženjem, ne može naći posao.
Uručenje u narednim danima
Već tokom narednih dana, pomenute novopristigle donacije iz Frankfurta biće prosleđene Aleksi Bogdanoviću i Bojanu Mijatoviću. To ćemo, kao i uvek, zabeležiti slikom i rečju u jednom od narednih izdanja našeg lista i otkriti na šta će štićenici najpre utrošiti darove iz daleka, ali i sve što u znak zahvalnosti budu poručili svojim dobročiniteljima.
