Ako se sa isluženim ljudima, onima preko 60 godina savremeno društvo odnosi sa nemarom, čemu se čuditi pristupu da ostareli vučjaci završe kao pokusni kunići?
Za sada su nemački ovčari koji su ne tako davno na Pasuljanskim livadama izazivali divljenje svojom uvežbanošću, izbegli smrt u laboratoriju.
Ovo je samo jedna od brojnih priča o zlostavljanju životinja unutar sistema, a koliko je onih za koje nikada nismo, niti ćemo čuti? U evropskim zoo-vrtovima godišnje se kao vid kontrolisanja populacije ubije između 3.000 i 5.000 životinja različitih vrsta!
Kažu da se humanost meri prema brizi o najstarijim i najmlađim pripadnicima društva. Ako bi kao kriterijum uvrstili i odnos prema životinjama, ljudska civilizacija nikada ne bi dobila prelaznu ocenu.
Pravila su pravila, poručili su iz zloglasnog kopenhaškog zoo-vrta kada su pokušali da odgovore na proteste širom sveta zbog toga što su usmrtili mladu žirafu Marijus, a da nikome
zdravorazumskom nije jasno zašto je zdrava životinja, stara svega godinu i po morala biti žrtvovana i predata lavovima kao hrana. I sve to pred publikom među kojima su bila i deca!
Prvo su se vadili na genetiku, pozivajući se na zabranu parenja jedinki iz istog legla. Onda su objašnjavali da njihova asocijacija ne dozvoljava da poklanjaju životinje drugim zoološkim vrtovima van njihove organizacije! Odbijena je i ponuda jednog ekscentrika da udomi nesrećnu životinju za šta bi platio čak pola miliona evra.
Ali Danci su pedantni i nema tu iskakanja od pravila koja idu do apsurda: između kastracije i eutanazije životinje uprava zoološkog vrta pre se opredeljuje za smrt, jer je ovo drugo "okrutni čin sa neželjenim posledicama".
Ako kažete sebi: dobro, možda se ne razumem dovoljno, ali zašto od jednog ubistva praviti predstavu za javnost, uslediće odgovor – to je doprinos otvorenom času anatomije!
Zloglasni kopenhaški zoo vrt se nije tu zaustavio, već je samo mesec i po dana nakon smaknuća Marijusa, usmrtio i četiri lava, dva na samom kraju životnog veka i dva mladunca od 10 meseci! Razlog – treba im prostor za novog mužjaka. To sa prostorom, to je tako poznato, tako nacistički.
Savremeni svet batrga se iz krajnosti u krajnost. U zemljama gde se za negu pudlica, njihovo oblačenje, slatkiše i friziranje izdvaja više nego što deca u Etiopiji pojedu za godinu dana, likvidiraju se zdrave životinje!
Zoo-vrtovi imaju svoju svrhu samo ako služe opstanku ugroženih vrsta. To je najmanje što im dugujemo, jer je upravo čovek širenjem gradova i besomučnom eksploatacijom prirodnih resursa ugrozio staništa drugih živih bića.
Zamislite kralja životinja koji umesto da trči bespreglednim prostorima savane, dobija kavez od 25 kvadrata (!), koliko je najmanja površina predviđena Pravilnikom o uslovima držanja divljih životinja u zatočeništvu. Zamislite neuhvatljivog jaguara kojem je zagarantovano 30 spoljašnjeg, a 15 kvadrata unutrašnjeg prostora u zoološkom vrtu. To vam je kao kada bi Karl Luis bio osuđen da ceo život provede u garsonjeri.
I čemu sve to? Da bi gradska deca mogla uživo da vide nosoroga i slona!
Kostarika je prva država koja je odlučila da pozatvara zoološke vrtove. Proces nije lak, niti brz. Mnoge životinje su odnegovane u uslovima zatočeništva i nemoguće ih je bez rizika prepustiti prirodnom staništu. Ali, njihovim primerom treba da krenu i druge države.
Ako ovako nastavimo, neki novi Noje ne bi u svojoj barci imao koga da udomi. Životinjske vrste nestaju, mi ih zatvaramo zarad razmaženosti savremenog čoveka da mu je sve na izvolte, a uvodimo suluda i surova pravila kojima presuđujemo kada i koliko ovih veličanstvenih stvorenja treba poslati na onaj svet.
