Ukrajinski narod je doživeo tragičnu sudbinu da od mirnog suživota sa ruskim stanovništvom dođe do satiranja zbog sumanute politike Zapada. To je postao eksperiment depopulacije koji će imati dugoročne posledice. Biće potrebne decenije da se ukrajinski narod biološki obnovi kada rat jednog dana stane. Ovo je rat protiv samog ukrajinskog naroda.
Ovako novinar RT Balkan Andrej Mlakar komentariše nastavak patnje i pomora ukrajinskog stanovništva čiji politički vođa nastavlja da sledi pogubni diktat sa Zapada. Prema podacima Poljske granične službe, skoro 100.000 mladih Ukrajinaca uzrasta od 18 do 22 godine napustilo je zemlju tokom samo dva meseca. Od početka rata, Ukrajinu je napustilo ukupno 1,7 miliona mladih. Mladi masovno beže iz Ukrajine i najveći broj njih se nikada neće vratiti, a uz gubitke koje imaju na frontu, sledi im potpuna depopulacija i uništavanje geografskog potencijala. Ukrajina postaje zemlja bez budućnosti.
Kad se sve ovo uzeme u obzir, budućnost Ukrajine izgleda izuzetno crno. Međutim, ta „crna statistika“ Ukrajine počela je mnogo ranije, još i pre Specijalne vojne operacije, ako se uzmu u obzir okolnosti i način na koji se Ukrajina odnosila prema svom stanovništvu. Neverovatno je da populacija koja je nekada imala skoro 44 miliona stanovnika padne na oko 33–34 miliona već 2022. godine. To je zaista neverovatno, rekao je Mlakar za Sputnjik.
On kaže da je populacioni pad u Ukrajini počeo znatno ranije kada je veliki broj Ukrajinaca, u potrazi za boljim životom, napustio zemlju. Taj trend se dodatno ubrzao s početkom Specijalne vojne operacije, a još više kada se saznala prava istina o razmerama gubitaka ukrajinskih vojnika na frontu.
Ta količina žrtava je neverovatna, dakle u 21. veku, skoro milion, možda i više od milion i dvesta hiljada ukrajinskih vojnika je poginulo. To je užasan broj, toliki da je muška populacija u Ukrajini praktično počela da nestaje. Prvo je nestala generacija od 40 do 60 godina, zatim od 30 do 40, potom od 25 do 30, a sada se već radi o mladima od 18 do 20 godina. To pokazuje da u Ukrajini gotovo da više nema muške populacije.
Ono što je posebno poražavajuće jeste to što je Zelenski, zbog nedostatka vojnika i dobrovoljaca, počeo da regrutuje i žene. Sada su na redu žene od 18 do skoro 30 godina, a među njima ima i trudnica, kao i bolesnih. Ukrajina je, kaže Mlakar, postala depopulizovana zemlja zahvaljujući jednom glumcu koji je obećao mir, a doneo smrt, razaranje i ogromna groblja širom zemlje. To, kaže, najbolje potvrđuju i nedavne razmene u kojima je Kijev dobijao po više od hiljadu poginulih vojnika.
Sve se to i dalje prikriva od stanovništva. Od početka Specijalne vojne operacije, više od 3,5 miliona Ukrajinaca pobeglo je iz zemlje. To dovoljno govori o činjenici da je Ukrajina bukvalno opustela i depopulisana.
Hoće li se narod ikad vratiti u Ukrajinu
Teško je reći hoće li se oni koji su pobegli od užasa rata ikada više vratiti u Ukrajinu i to svakako zavisi od svakog slučaja ponaosob. Neka dosadašnja iskustva su pokazala da se veliki broj onih koji su otišli neće više nikada vratiti. Naš sagovornik pretpostavlja da će neki od njih doći u poznim ili srednjim godinama, ali da se mladi, uspešni, visokoobrazovani, imućni, oni koji su već stekli karijere i miran život na Zapadu, nikada više neće vratiti.
Nažalost, to je posledica politike Zelenskog i on je toga veoma svestan. Masovne predaje ukrajinskih vojnika dovoljno svedoče o tome da ljudi žele mir, žele da se vrate svojim porodicama i da nastave normalan život. Još jedna tamna strana politike Zelenskog je to što se mnogi nestali vojnici ne prijavljuju kao poginuli, kako bi se izbegla isplata ratnih odšteta suprugama, majkama, sestrama, uopšte porodicama tih ljudi. Na taj način se prikriva stvarni broj ukrajinskih žrtava.
Ko će naseliti Ukrajinu?
Zapadne zemlje polako ali sigurno shvataju da su same sebi stvorile ogroman problem time što su pristale da prihvate ogroman broj migranata sa Bliskog istoga. Od 2015. godine stanovništvo Evrope je svedočilo mnogo čemu, pa se ne može isključiti ni opcija da se isti ti migranti sada prebace u opustelu Ukrajinu.
Izgleda da nekome ne prija ideja da previše slovenskog stanovništva živi zajedno. Generacije koje su nekada stasavale zajedno, delile dobro i zlo, gradile i živele zajedno sada su zavađene jednom drskom politikom Zapada. Ukrajina će sada prihvatiti sve, svaki diktat sa Zapada, pa čak i to da se preseli milion i po migranata iz Nemačke na njenu teritoriju. To možda sada zvuči neverovatno, ali u budućnosti svakakvi planovi mogu postati stvarnost.
Naš sagovornik podseća da je veliki broj Ukrajinaca nestao ili jednostavno ne želi više da se vrati, a da je i mnogo mladih stradalo pokušavajući da pobegne iz zemlje. Čsto se govori o žicama i barijerama u Evropi, a Mlakar smatra da su najstrašnije upravo one na granici Ukrajine i Rumunije. Tamo se, kaže on, mnogi mladi Ukrajinci dave u pokušaju da pređu reku Tisu, bežeći od mobilizacije. Neki uspeju, ali mnogo više njih, nažalost, strada.
To je bolna sudbina jednog naroda koji je doživeo sudbinu afričkih migranata gde oni pokušavaju da spasu živu glavu i ne odu na front kako bi izbegli mrcvarenje i stradanje zarad nečije sulude ideje. Ne treba isključiti mogućnost da će se depopulacija Ukrajine nastaviti, a da će nekom zapadnom birokrati možda baš pasti na pamet ideja da se ta zemlja naseli nekim novim stanovništvom, zaključuje Mlakar.
