pixabay.com
Foto: Ilustracija

Postupak usvojenja deteta u Srbiji proces je za koji bračni parovi moraju da se naoružaju strpljenjem. Neki čekaju godinama, a neki nikad i ne dočekaju dečji smeh u svojoj kući. Za više od 700 parova u Srbiji, usvajanje je jedini način da postanu roditelji. Oni se nalaze u Jedinstvenom registru usvojitelja i svi su prošli proceduru procene podobnosti. Za nešto više od 150 mališana, usvojenje je jedini način da dobiju porodicu. Rekli bi se, matematika je jasna: ima dovoljno zainteresovanih za svako dete. Ipak, stvarnost izgleda nešto drugačije. Da bi usvojenje bilo uspešno, potrebno je da se zadovolje mnogi kriterujumi.

Po zakonu Republike Srbije, Centar za socijalni rad je ustanova koja treba da izabere onaj par koji će najbolje da odgovori na potrebe deteta. Kod usvajanja, dete je uvek u centru pažnje, njegove potrebe su u fokusu i za njega se biraju usvojitelji, a ne obrnuto. Mnogi se pitaju zašto imamo više od 700 parova koji su podobni za roditelje, a više od 150 mališana i dalje čeka.

Od dece koja čekaju na nove roditelje, 43 odsto njih su romske nacionalnosti. Jedan broj mališana ima određene probleme u razvoju, određeni broj ima neke zdravstvene poteškoće, a 99 odsto parova želi da usvoji zdravo dete srpske nacionalnosti. Problem su takođe i godine, jer usvojitelji najčešće žele malu decu do tri godine, a među decom za usvojenje ima mnogo mališana koji imaju više godina.

– Naši usvojitelji po završenoj pripremi i utvrđenoj opštoj podobnosti imaju pravo da se izjasne o poželjnim karakteristikama dece koju bi želeli da usvoje i uglavnom naši usvojitelji žele da usvoje dete do tri godine, koje je zdravo i nema određenih genetskih opterećenja – rekao je za medije Dragan Vulević, savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Devojčice i dečaci tinejdžerskog uzrasta najteže nalaze porodicu, pa najčešće provode vreme u domovima za nezbrinutu decu do trenutka dok ne postanu sposobni da brinu sami o sebi.

Kako ističe Vuletić, ima raznih situacija.

– Desi se da su potencijalni usvojitelji u registru, utvrđena im je opšta podobnost za usvojenje, pa onda u međuvremenu dobiju svoje biološko dete i odustanu od usvojenja. Ima slučajeva da su usvojili, pa hoće da usvoje još jedno dete, ima i slučajeva kad su se ostvarili kao biološki roditelji, pa hoće da idu i na usvojenje, ali to se retko dešava. Ono čega nema su slučajevi da su usvojitelji, iz ovog ili onog razloga, vratili dete.

Stranci ne biraju

Kada je reč o usvojiteljima iz inostranstva, decu iz Srbije najčešće usvajaju porodice iz Švedske, Sjedinjenih Američkih Država, kao i iz Španije. Dok u Srbiji usvojitelji žele zdravo dete, parovi iz dalekih zemalja često nemaju problem sa tim da usvoje mališane sa poteškoćama u razvoju. Među usvojiteljima iz inostranstva ima dosta stranih državljana, ali i dosta srpskih porodica koje žive u rasejanju.

Po zakonu, deca državljani Srbije mogu biti data na usvojenje stranim državljanima samo u slučaju da se u „razumnom roku od godinu dana“ ne mogu naći usvojitelji domaći državljani.

Dragan Vulević, savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istakao je da nadležni u Srbiji imaju izvanrednu saradnju sa svim agencijama koje su akreditovane u skladu sa Haškom konvencijom.

– Ocenjeni smo kao zemlja koja ima jednu od najpouzdanijih i najprofesionalnijih procedura u promeni međudržavnog usvojenja – naveo je Vulević.

Proces dug i komplikovan

Postupak usvojenja deteta sastoji se od četiri faze – faze prikupljanja i podnošenja neophodne dokumentacije Centru za socijalni rad, faze procene opšte podobnosti budućih usvojitelja, potom njihov odlazak na pripremu za roditeljstvo i na kraju – faza čekanja.

U fazi utvrđivanja podobnosti radi se procena ličnih svojstava potencijalnih roditelja, njihove motivacije za usvojenje i drugih važnih osobina. Razgovara se o partnerskim odnosima, stabilnosti braka, porodično okruženje… Kako objašnjavaju u Ministarstvu, utvrđivanje podobnosti usvojitelja traje najduže tri meseca, dok je situacija sa postupkom usvojenja, nešto složenija.

– Realizacija usvojenja kada će neko usvojiti konkretno dete ne može se utvrditi – kažu u ministarstvu.

Od siromaštva do nasilja

Deca u sistem socijalne zaštite ulaze iz različitih razloga, koji su vezani za neku vrstu disfunkcionalnosti njihove roditeljske porodice: alkoholizam, narkomanija, neadekvatno reagovanje na životne krize kao što su ostajanje bez posla, siromaštvo, bolest, razvod braka, nasilje u porodici. Ima i maloletničkih trudnoća, ostavljene dece, ili situacija kada su roditelji lišeni roditeljskog prava.

Sutra – Usvajanje u režiji birokratije (3): Više od plemenitosti