pixabay.com

Da li su društvene mreže samo jedan mali deo realnosti ili je odavno izbrisana granica između virtuelnosti i opipljivog? Sociolog prof. dr Dalibor Petrović tvrdi da granica odavno ne postoji.

– Kako možemo uopšte da govorimo o tome da je nešto virtuelni svet ako milioni dece rade nešto samo zbog toga što su to videli od nekog jutjubera? To je trenutak kada njihov virtuelni uticaj postaje realan. Ja to nazivan proširena realnost – kaže za „Vesti“ prof dr Petrović.

Kako objašnjava, deca su internet i stvarnost potpuno izmešala, ne prave razliku i to je uveliko uzelo maha.

– Na društvenim mrežama je sve dozvoljeno, nema nikakvog vida cenzure, kontrole izgovorenog.

Pojavljuje se fenomen masovne samokomunikacije u kojoj je pojedinac i proizvođač, i distributer i recipijent sadržaja. Ono što je tu najproblematičnije je to što je taj prijem sadržaja potpuno individualizovan. Televizija se nekada gledala porodično, pa smo došli do dva televizora, pa su mladi gledali odvojeno sadržaje od svojih roditelja. Ipak, i tada su roditelji imali uvid u to šta dete konzumira, a ponuda nije bila tako široka kao danas kada svake sekunde na internetu biva objavljeno hiljade sati različitih programa. Sada u intimi svoje sobe, deca sa malom spravom dobija direktne poruke od osobe sa kojom razvija jednu vrstu kvazi intimnosti – objašnjava Petrović.

Roditelji na potezu

Kako kaže, deca ne znaju da procene šta je dobro, a šta loše, a roditelji ne mogu da stignu da filtriraju sadržaje, jer se bore sa neuporedivo bržim protivnikom, internetom.

– Zato smatram da zabrane ne donose rešenja, jer nisu moguće. Nema šanse da dete izolujete od interneta i onemogućite ga da gleda, zato nemojte braniti već se uključite, jer lakše ćete se boriti sa onim što vam je poznato i lakše će se reagovati na vreme – rekao je Petrović.