Pristigla novčana pomoć za porodicu Stamenković u selu Korbevac kod Vranjske Banje u iznosu od 220 dolara anonimnog donatora S. S. iz Liverpula, uz pomoć reportera "Vesti", stigla im je na kućnu adresu, izazvavši ogromnu radost. U maloj kućici na kraju sela srdačno su nas dočekali otac Svetomir i majka Snežana, oboje invalidi, dok je njihova ćerkica Tamara bila u školi. Ona je učenica drugog razreda Tehničke škole i dobar je đak. Istina, zbog narušenog zdravlja, Svetomira smo zatekli kako leži u krevetu s polovinom zagrejanog crepa, koji je stavio pod kičmu. Od teških bolova jedva je ustao. Njegova supruga Snežana, koja od rođenja ima problema s kukovima, gegajući se otvorila nam je vrata, prijatno iznenađena našom posetom, a još više prilogom dobročinitelja koji ih nije zaboravio.
– Hvala do neba tom dragom čoveku iz daleke Australije. Neka mu božje blagodeti uvek krase kuću. Misli on na nas, na našu Tamaru koja sa 16 godina preuzima kuću i vodi brigu o svima nama. Bolest nas sustiže, ali važno nam je samo da je dete zdravo i da nam njena ljubav greje srca. Novac nam je i te kako dobro došao, da kupimo malo hrane, onu koju voli Tamara. Isto tako, da vratimo neke sitne dugove, ali i da naša ćerka ima za školovanje. Samo čekam da me popuste bolovi, pa da idem odmah da tražim posao u nadnici. Ako ništa drugo, čeka me kopanje grobova – kaže Svetomir, čija porodica živi od 100 evra invalidske penzije koju prima njegova supruga.
U nastavku razgovora, rekao nam je da je obavio sve preglede i snimanje kičme u vranjskoj bolnici i da su mu rekli da ima uklještenje na tri mesta. Bolovi su jaki, a on trpi. Ćuti i stavlja zagrejan crep, kako bi mu bilo bolje.
– To je od napornog nadničarskog rada, od kopanja grobova, po suncu, kišu, snegu i mrazu. Godinama je tako. Iako mi je jedna noga 18 santimetara kraća, morao sam da radim zbog Tamare. Ona je naš svetionik života, naša nada u bolje sutra – ponosno će Svetomir.
Stamenkovići su, iako žive skromno i teško, srećni. Tamara je ta koja unosi beskrajnu ljubav u sobičak gde sve troje spavaju, hrane se i provode dane. Svetomir moli Boga da se digne na noge i krene u potragu za poslom. Svaki zarađen dinar u nadnici, za njih je veliki kao kuća.
– Hvala još jednom donatoru na ukazanoj pomoći. Ovaj novac je kao melem na ranu. Toliko nam znači da ne mogu rečima da iskažem. Da ste nam svi živi i zdravi, srećni i veseli! – poručili su Stamenkovići na rastanku.
|
Ćerka ponos i dika Pozdravljajući se od Stamenkovića, iskoristili su priliku da nam s ponosom pokažu svoju skromnu kućicu, koja je skoro krečena spolja.
|
