Uz hranitelje do doma i ljubavi

Centar za socijalni rad u Negotinu, već 20 godina, kroz porodični smeštaj ostarelih sprovodi ovaj vid brige o ugroženim kategorijama društva, u saradnji sa porodicama u seoskim sredinama. Reč je o ljudima koji ispunjavaju sve uslove za bavljenje hraniteljstvom i koji posle edukacije dobijaju status hranitelja ostarelih i osoba bez porodičnog staranja, lišenih poslovne sposobnosti. Jedna od 12 takvih u Krajini je porodica Slobodanke Simić (53) iz Čubre.

Hraniteljka Slobodanka Simić, Slavica Vujaković, socijalni radnik sa jednom od žena u domaćinstvu u Čubri

 

U krugu porodičnog domaćinstva, Slobodanka je sa suprugom, odredila jednu od kuća na imanju, za smeštaj svojih korisnica, motivisana, pre svega, ljubavlju prema starim osobama.
– Iako broj hraniteljskih porodica koje brinu o deci u Srbiji raste, nema mnogo onih koji su spremni da udome stare i ostala sam bez oba roditelja, za kratko vreme, a navikla sam da brinem o njima. Volim ljude, volim da pomažem bližnjima. Ostala sam bez posla u Negotinu, a porodično domaćinstvo i selo ne želim da napustim. Zbog toga sam već pet godina aktivna u hraniteljstvu i to me oplemenjuje. O korisnicama, a imam ih četiri, što znači i pun kapacitet jedne hraniteljske porodice, brinem gotovo 24 sata dnevno – kaže Slobodanka.
– Porodični smeštaj ostarelih osoba je još jedan vid brige koji ima Centar za socijalni rad u Negotinu prema ugroženim kategorijama društva – kaže Slavica Vujaković, socijalni radnik.
– Porodična domaćinstva hranitelja su u selima koja imaju zdravstvene ambulante tako da je i korisnicima koji nisu u domu obezbeđen nadzor lekara i kompletna zdravstvena zaštita, ali i nas socijalnih radnika, jer imamo obavezu da redovno proveravamo kakvu negu dobijaju stari i bolesni. Obilazimo ih u novim porodicama, po potrebi, na svaka tri meseca i do sada se nije desilo da smo naišli na probleme – kaže Slavica Vujaković, socijalni radnik.
Za brigu o svakom licu na hraniteljstvu, država obezbeđuje oko 25.000 dinara mesečno, za lekove, garderobu i neophodne namirnice, što je prema rečima Slobodanke Simić, koja nas je ugostila u svom hraniteljskom domaćinstvu u Čubri, sasvim dovoljno za uslove kvalitetnog života na selu. " Imamo ustaljen režim od jutarnjih sati do odlaska u krevet. Zna se vreme za doručak, užinu, kafu, ručak, večeru. Znam kada su slave i rođendani žena o kojima brinem i svaku priliku koristim da takve datume zajedno obeležimo – veli Slobodanka Simić, hraniteljka iz Čubre, koja već nekoliko godina brine o starim i bolesnim korisnicama, ukazujući im svu brigu i pažnju motivisana ljubavlju prema starim licima.