O tužnoj sudbini porodice Ognjena Džebe verni čitaoci “Vesti” mnogo znaju. Ovaj 15-godišnji dečak iz Istočnog Sarajeva, oboleo od Vilijams sindroma, dane provodi sa velikom strepnjom jer je njegova bolest, ali i nemaština cele porodice uzela danak.
Troje od četvoro članova porodice Džebo je ozbiljno bolesno i nemoćno da preokrene sudbinu, zbog čega su sve svoje nade položili u dobre ljude, pa se nadaju da će im se naći i ovaj put.
Skup put u Beograd
Kako nam je u telefonskom razgovoru javio Mladenko, Ognjenov otac, dug za struju im je dostigao čak 1.500 KM (oko 750 evra), a nedavno je boravio u Beogradu gde je vodio sina Ognjena na pregled, što ih je mnogo koštalo.
– Samo prevoz na relaciji Sarajevo-Beograd nas je koštao 500 KM (oko 250 evra) jer zbog Ognjenove bolesti nismo mogli da koristimo autobuski prevoz – priča u jednom dahu Mladenko.
On je ponosan koliko je njegov sin i pored bolesti vredan i radan.
– Naš Ognjen je stasao u mladića i, kako stvari stoje, dobiće zeleno svetlo da može da od septembra pohađa srednju školu, i to da uči za kuvara. Ponosni smo i srećni jer i pored svoje bolesti imaće priliku da se iškoluje i dobije svoj hleb u ruke – ponosno priča Ognjenov otac.
Istina je da smo već u nekoliko navrata pisali o nevoljama ove porodice, nažalost odziv donatora da im pomognu bio je malo slabiji, zbog čega je njihova situacija postala još teža.
Prema Mladenkovim rečima oni nemaju na koga da se oslone, niti da dobiju pomoć od bilo koga. Čak su im dolazili da im isključe struju zbog velikog duga. Nesrećni Milenko se pozvao na bolest i bedu, pa su odustali od seče struje. Tako bar imaju svetlo u kući i mogućnost da nešto skuvaju na električnom šporetu.
Ne vide izlaz
– Nama je baš svaka pomoć i dalje dobrodošla, jer ni supruga ni ja nismo sposobni za rad, a treba dvoje dece držati zdravom i sitom. Od momenta kad mi je kičma nastradala, baš kao i kolena zbog dugogodišnjeg mukotrpnog rada od bolova, više nemam kud. Noćima ne spavam, a doktori kažu da nisam ni za operaciju, ni za rehabilitaciju, samo za lekove protiv bolova. Slaba je to uteha – priča Mladenko.
On se plaši šta donosi svaki novi dan.
– Treba imati u vidu da imam i dalje kredit za kuću koju sam izgradio uz pomoć dobrih ljudi. Računi neće prestati da stižu, kao ni oni računi za lekove, a ja ne mogu da radim i zaradim. Brinem se šta će biti s nama, jer izlaz iz ovog košmara ne vidimo – iskreno će Mladenko.
Supruga Slobodanka, po zanimanju frizer, ne može da radi iz više razloga. Prvi je briga o sinovima, drugi činjenica da i sama boluje od epilepsije i da često ima kardioloških problema, a treći da je nedavno pala i slomila ruku. Tako i ona sama ide od doktora do doktora, u nadi da će joj biti malo bolje.
Mladenko još jednom objašnjava kako bolest utiče na njegovog mlađeg sina.
– Vilijamsov sindrom decu i ljude obolele od ove bolesti, uprkos svim nedostacima i poteškoćama u učenju, čini izuzetno društvenim, empatičnim i povezanim s drugim ljudima, što je slučaj i s našim Ognjenom. Voli da je okružen ljudima i da se igra s bratom. Postigao je do sada i više nego što je bilo ko od lekara mogao i da pomisli, pošao je u školu, osamostalio se, naučio da piše i čita. Savladava razne životne lekcije svakog dana, a sad evo treba da uči i za kuvara – završava svoju priču Ognjenov otac.
Kako pomoći?
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele da pomognu porodici Džebo i omoguće im da reše bar neki od problema koji ih svakodnevno muče, mogu stupiti sa njima u kontakt na adresu: Vuka Karadžića br. 431, 71123 Istočno Sarajevo ili na broj telefona: +387 66 827 444.
Hvala do neba
– Sreća u nesreći jeste to što je Ognjen dobro, napreduje iz dana u dan, ali je činjenica i to da njegova nega iziskuje dodatna novčana sredstva koja su u ovom trenutku za nas pusti san, kad nemamo ni za najosnovnije. Iskreno govoreći, stvarno ne znam šta bismo radili da nam dobri zemljaci nisu pomagali i ranije. Još jednom, beskrajno im hvala, želimo im dobro zdravlje i svaku sreću – poručio je Mladenko.
