Koreograf i umetnički rukovodilac Dragiša Vasiljević kritikuje aktuelni model takmičarskog ocenjivanja na Austrijskoj smotri srpskog foklora.
„Obraćam vam se u svojstvu koreografa i umetničkog rukovodioca sa namerom da ukažem na ozbiljna metodološka pitanja u vezi sa postojećim modelom takmičarskog ocenjivanja na Austrijskoj smotri srpskog folklora. Smatram da, u sadašnjem obliku, on ne ispunjava u potpunosti svoju kulturnu i stručnu svrhu. Na smotri se, u istom takmičarskom okviru, vrednuju ansambli koji izvode igre iz različitih etnokoreoloških oblasti, primenom jedinstvenih kriterijuma i uz ocenjivanje od strane istog žirija. Takav pristup zanemaruje suštinske razlike među oblastima – u karakteru igre, odnosu pokreta i muzike, dinamici, energiji i funkciji izvođenja – i dovodi do metodološki neodrživog poređenja neuporedivog”, napisao je Vasiljević u otvorenom pismu.
Dodatni, jednako značajan problem predstavlja činjenica da se na istoj smotri takmiče ansambli izrazito različite brojnosti – od društava sa desetak igračkih parova do ansambala sa više od dvadesetak parova. U takvim okolnostima, jedinstveni kriterijumi neizbežno favorizuju brojčano veće ansamble, kod kojih su vizuelni efekat, prostorna popunjenost scene i masovnost izraza unapred izraženiji, bez obzira na stvarni kvalitet stila, muzikalnosti i autentičnosti izvođenja, naveo je on.
Na ovaj način, smatra Vasiljević, manji ansambli se dovode u neravnopravan položaj, dok se vrednovanje često pomera sa suštine folklorne igre na puku scensku impresiju. Posledica toga je podsticanje ansambala da se prilagođavaju formi koja donosi bodove, umesto da se bave očuvanjem karaktera oblasti i realnih mogućnosti sopstvenog sastava.
Dodatno, kaže, ozbiljan problem predstavlja i trenutni način izbora članova žirija, gde pojedini kandidati bivaju favorizovani na osnovu dugogodišnje lične ili profesionalne povezanosti sa drugim članovima – kroz seminare, privatna druženja i neformalnu saradnju. Takva praksa ugrožava objektivnost ocenjivanja, stvara percepciju pristrasnosti i dodatno narušava kredibilitet smotre. Stručno i metodološki utemeljen sistem zahteva transparentan, nepristrasan i zasnovan na stručnim kompetencijama izbor članova žirija, kako bi svaki ansambl imao ravnopravan tretman bez obzira na kontakte ili prošle veze.
Važno je naglasiti da navedeni problemi nisu pitanje pojedinačne stručnosti članova žirija, već direktna posledica organizacionog i konceptualnog modela smotre. Upravo zbog toga, odgovornost za pravednost, stručnu utemeljenost i kredibilitet ocenjivanja ne može biti prebačena na žiri ili učesnike, već leži prvenstveno na organizatoru manifestacije.
Vasiljević je istakao da je obaveza organizatora da obezbedi model ocenjivanja koji uvažava etnokoreološke razlike; jasnu kategorizaciju ansambala prema brojnosti ili tipu sastava; prilagođene kriterijume koji ne favorizuju masovnost nauštrb autentičnosti; jasnu razliku između smotre kao pregledne manifestacije i takmičenja kao posebnog formata.
U suprotnom, upozorava, postoji realna opasnost da smotra izgubi svoj osnovni smisao i da, umesto predstavljanja raznolikosti srpske folklorne tradicije u dijaspori, postane mehanizam ujednačavanja i takmičarskog pritiska koji dugoročno šteti i tradiciji i radu društava.
Smotra koja ne uzima u obzir razlike u oblastima i realne uslove rada ansambala ne može se smatrati stručno utemeljenom, bez obzira na formu u kojoj se održava; bez prilagođenog modela ocenjivanja, ovakva smotra ne vrednuje folklor, već nagrađuje prilagođavanje sistemu koji je sam po sebi neujednačen, naglasio je Vasiljević.
On je izrazio očekivanje da se ovom pitanju pristupi sa punom ozbiljnošću i odgovornošću koju ovakva manifestacija nosi, te da se u saradnji sa strukom razmotre konkretne izmene postojećeg modela.
