Odgovor Zapada, sa njegove tri komponente (EU, SAD i NATO) na rusko "njet" u Ukrajini, pokazao se, za sada, kao pucanje manevarskom municijom, ali i kao geostrateška istina od krupnog, dugoročnog značaja.
U Londonu, atmosferu kao da sumira uvodnik u listu "Siti", glasilu britanske finansijske metropole: "Apetit za ratovanje na prekomorskim ratištima, naprosto je izgubio dah". Dijagnoza je tačna, samo ako podrazumeva da je Zapad – sa tri pomenute komponente – "izgubio apetit", ne zato što mu se ne interveniše tamo gde bi inače do sada već intervenisao, nego zato što to više ne može.
Muke Kremlja
Ova istina ima svoj kontekst. Interne analize u Dauning stritu, Vajtholu i Sitiju, predstavljaju zanimljivo čitanje o celom kompleksu koji je pokrenulo rusko "njet" u Ukrajini. Kreće se od toga da je Putinova crvena linija u Ukrajini ujedno i Putinov veliki rizik. "Osvajanjem Krima" Putin je, analizira se, preuzeo veliki rizik, a na jednom mestu u analizama pominje se i reč "avantura".
|
Beznađe |
Na ekonomskom planu Moskva je, ide dalje analiza, odmah morala da podigne kamatnu stopu za 1,5 posto na njenih 493 milijarde dolara deviznog keša, a radi odbrane rublje koja je već u prvim časovima krize dramatično pala.
Na strani obostrane štete je pretpostavka da će konflikt potrajati, uz svu neizvesnost koja prati najavu zapadnih sankcija (bez obzira kakve budu u praksi). Brojke na svetskim berzama (3.marta) su oštro pale, što je razvoj koji, pak, najviše pogađa zapadni nerv. Bogate zapadne demokratije trguju ovog trenutka više nego ikada sa Rusijom – na obostranu korist. Evropa je kritično zavisna od nafte, gase i uglja iz Rusije i svaki poremećaj ovog toka "za Zapad bi bio katastrofa" (Siti).
London "obrće" pare
London, sa njegove strane, služi Rusiji kao ključni finansijski i servisni centar gde se vrte ruske multimilijarde. Istovremeno, prošle godine, a primera radi, deset procenata automobilskog eksporta iz centralne industrijske oblasti u Engleskoj išlo je u Rusiju.
Alister Hit, glavni urednik "Londomskog Sitija", piše (4.marta) da bi pri ovakvim ekonomskim interesima Zapada u Rusiji, vojna intervencija o kojoj neki ultradesničari sa obe strane Atlantika sanjaju, "bila ludilo", a započinjanje ekonomskog rata sa Rusijom, bilo bi ravno "samoubistvu" ili u najboljem slučaju, u ravni kolapsa američke globalne banke "Leman Braders", sa početka sadašnje svetske ekonomske krize.
"Sankcije protiv Rusije po modelu onih namenjenih Iranu, bile bi krajnje bolne za sve strane i sasvim je neizvesno ko bi tu prvi trepnuo: Rusija koja bi bila suočena sa ekonomskom implozijom ili Evropa koja bi bila bačena u vrtlog nove recesije"? (Ekonomist). Globalne zapadne banke bi po ovoj analizi, najednom otkrile da više ne mogu da trguju sa ruskim firmama: Rusija bi prekinula da otplaćuje svoje dugove : cene žitarica, energije i potrošnih roba, probile bi plafon, a ceo Zapad bi se našao pred novom Leman Bankom.
Nemačka, koja najviše zavisi od ekonomskih odnosa sa Rusijom, nikada neće rizikovati ove veze, niti bi nemački glasači bili spremni da trpe takav udarac".(Hit).
Zaglavili se
Većina analiza u Londonu poklapa se u predskazanju da bi se trgovinski rat sa Rusijom vratio Zapadu "u bolnom vidu".
Izlaz iz ukrajinske nevolje je, idu analize u Londonu, da se zaboravi na bilo kakav hazard trgovinskog rata sa Rusijom, a da se, na duži rok, traže alterntivni izvori ruskim energentima, pritom, uz nadu da "Putinizam neće večno da traje".
Do tada, na talonu je "užasna istina da smo se zaglavili" u Ukrajini (Alister Hit) i da bi, u nedostatku boljih opcija, najbolje bilo da se Rusija nekako"obuzda", a da Putin "ne proguta i prozapadni deo Ukrajine" i da se, pre svega, spreči prelivanje krize na mnogo širi prostor.
