Zdravo porodično okruženje najbolje je za rast i razvoj svakog deteta i pojedinca, a Međunarodni dan porodice, koji se obeležava 15. maja, prilika je da još jednom istaknemo ključnu ulogu koju porodica ima. Istraživanja dosledno pokazuju da su višestruki pozitivni odnosi vezanosti unutar porodice ključni za otpornost i dobrobit dece, naročito u teškim okolnostima.
Nažalost, postoje situacije kada porodica, zbog različitih uzroka ne pruža osnovnu brigu i uslove, i kada je neophodno izdvojiti dete iz porodice. Mnoge studije pokazuju da izdvajanje dece iz porodice može imati dugogodišnje negativne efekte na dobrobit dece, čak i u odraslom dobu. Ove posledice uključuju povećan rizik od samoubistva, radne i seksualne eksploatacije, fizičke i mentalne zdravstvene probleme, ranu trudnoću i dr.
Iako u javnosti postoje brojne predrasude, izdvajanje dece iz porodice i smeštaj u dom ili hraniteljstvo krajnja je mera koja se primenjuje u slučajevima kada je deci ugrožen život, zdravlje i bezbednost, ili kada roditelji više nisu u mogućnosti da se o njemu brinu.
Ova odluka se donosi kako bi se obezbedila sigurnost deteta i sprečilo dalje ugrožavanje i kršenje njegovih prava.
Ipak, u praksi je i dalje visok broj dece izdvojene iz porodica, a podrška koju bi trebalo da imaju porodice u krizi nije dostupna svima.
Koji su najčešći razlozi za izdvajanje dece iz porodica?
U Srbiji je u 2023. godini 180 500 dece (15,7%) bilo na evidenciji centara za socijalni rad. Jedna od najranjivijih grupa su deca bez roditeljskog staranja. U 2023. godine je bilo 6.299 dece bez roditeljskog staranja. Od ukupnog broja, njih 5 516 ili 87,6% je živelo u različitim oblicima smeštaja u porodicu (hraniteljske ili srodničko-hraniteljske porodice), a 783 ili 12,4% je bilo na domskom smeštaju ili u prihvatilištu. U istoj godini zabeležen je i najveći broj prijema dece na domski smeštaj u proteklih deset godina, dok je procenat prekida domskog smeštaja kontinuirano nizak i iznosi samo 8%. Podaci pokazuju da deca najčešće dugo ostaju unutar sistema, iz domskog smeštaja prelaze u drugu ustanovu za smeštaj, a deca sa porodičnog smeštaja u drugu hraniteljsku porodicu ili ustanovu. Zanemarljivo mali broj dece se vrati u biološku porodicu.
Svi ovi podaci pokazuju da ne postoje dovoljno razvijene mere podrške porodicama koje su u riziku od izdvajanja dece, kao i mere koje bi osnažile porodicu i omogućile da se deca vrate u svoju biološku porodicu.
Ne postoje zvanični statistički podaci o broju porodica i dece u riziku od izdvajanja, a nezvanična procena je da je ovaj broj bar 10 puta veći od broja izdvojene dece, odnosno da bar 10% populacije, koja živi ispod ili na granici siromaštva, ima i probleme koji dovode do rizika od izdvajanja dece iz porodice.
Kada porodica zapadne u krizu ili ima problema u funkcionisanju, od suštinske je važnosti da ona dobije adekvatnu pomoć i da ta pomoć dođe na vreme.
Udruženi problemi dovode do krize u porodici
Prema istraživanju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, biološke porodice kod kojih je prepoznat rizik od izdvajanja dece suočavaju se sa nizom teškoća i najčešće su kod njih prisutni udruženi problemi.
Među porodicama iz kojih su izdvojena deca dominiraju jednoroditeljske porodice 63,4%, a 29,2% su porodica sa oba roditelja.
Najčešći razlog (53%) za izdvajanje dece iz porodice je zanemarivanje, koje uključuje zapostavljanje osnovnih fizičkih i psihičkih potreba deteta. Nasilje nad decom, koje glavni razlog u 15,3% slučajeva. Ostali razlozi uključuju nesposobnost roditelja da brinu o detetu zbog bolesti, invaliditeta ili psihičkih oboljenja (7,9%), dugotrajnu odsutnost roditelja (6,9%), dok je 6,2% dece izdvojeno jer su roditeljki preminuli ili nepoznati. Za 4,5% dece roditelji nisu bili u mogućnosti da zadovolje zdravstvene potrebe deteta, sa težim hroničnim oboljenjima ili težim smetnjama u razvoju. 2,6% dece maloletnih majki, i nepoznatog je napušteno neposredno po rođenju.
Ove porodice se često suočavaju sa višestrukim problemima. Većina je materijalno ugrožena, sa niskim obrazovnim nivoom roditelja i visokom stopom nezaposlenosti. Prema istraživanju, 69,3% roditelja ima samo osnovno obrazovanje, a 91,1% majki i 75% očeva nije zaposleno. Često žive u lošim socijalnim i ekonomskim uslovima, što dodatno otežava njihovu sposobnost da adekvatno brinu o deci.
Pored materijalne ugroženosti, ove porodice su najčešće (75%) i socijalno i emocionalno disfunkcionalne, sa visokim nivoom konflikata i nedostatkom emocionalne podrške među članovima porodice. U mnogim slučajevima, prisutni su nasilje, alkoholizam i druge bolesti zavisnosti. 77,4% je ranije bilo na evidenciji centara za socijalni rad.
Nažalost, usluge podrške porodici u krizi ne postoje ili nisu dovoljno razvijene, ili nemaju održivo finansiranje u velikom broju lokalnih zajednica.
Nedostatak kadra u sistemu socijalne zaštite, značajno umanjuju adekvatno i pravovremeno pružanje podrške najugroženijim kategorijama stanovništva. Zato su programi koje pružaju organizacije civilnog društva neophodni i važni.
SOS Dečija sela Srbija su jedan od retkih organizacija koja već 11 godina pruža podršku porodicama u krizi i prevenira izmeštanje dece u alternativnu brigu. Program „Jačanje porodice“ se sprovodi u devet opština u Srbiji, a do sada je pružio podršku za 1.652 porodice sa 3.919 dece i mladih. Tokom 2024. godine, pružena je podrške za 509 porodica i 1.265 mališana.
Najvažniji rezultat Programa “Jačanje porodice” je to što je 99,41% dece ostalo u svojim porodicama. Izmešteno je troje dece iz tri porodice, što pokazuje visoku efikasnost ovog programa. Čak 97% porodica (189 porodica od ukupno 195) je postiglo planirani napredak i izašlo je iz programa podrške jer su dostigle samoodrživost (mogu adekvatno i samostalno da se brinu o svojoj deci). Ovo je postignuto zahvaljujući dobro planiranoj i organizovanoj stručnoj podršci porodicama, kroz terenski rad u njihovom domu, okruženju i u zajednici.
Zaključak
Deca koja su izdvojena iz porodica često imaju ozbiljne zdravstvene i emocionalne izazove. Pre izdvajanja, veliki broj dece je bio zanemaren, neuhranjen ili su trpeli različite vidove nasilja. Nakon smeštaja u alternativnu brigu, primećene su pozitivne promene u njihovom emocionalnom i zdravstvenom stanju, što ukazuje na važnost adekvatne brige i podrške.
Sam proces izdvajanja iz porodice može, i veoma često, na decu ostaviti brojne posledice i traume.
Globalna istraživanja pokazuju da je preventivni rad i blagovremena podrška porodici 20 puta jeftinija od troškova alternativne brige i drugih usluga i troškova za prevazilaženje različitih i dugoročnih posledica izdvajanja deteta iz porodice.
Sve ovo ukazuje na neophodnost preventivnih programa koji će pružiti podršku porodicama u krizi i sprečiti izdvajanje dece u alternativnu brigu. Važno je da ovaj vid podrške bude dostupan svakom detetu i porodici i u svim sredinama. Neophodno je unaprediti normativni okvir, kojim bi se predvideli standardi za pružanje ove usluge, i osiguralo stabilno finansiranje usluga koje odgovaraju na potrebe građana.
