Lična arhiva
Radmila Bakočević

Još kao petogodišnja devojčica Radmila je na školskim predstavama pevala, a izuzetan glas nasledila je od majke. Iako je trebalo da bude učiteljica, ipak je postala operska diva. Tokom svoje karijere pevala je u gotovo svim važnim operskim kućama širom sveta, uključujući izvođenja širom Evrope, Severne Amerike i Južne Amerike. Učvrstila je dugogodišnje partnerstvo tokom svoje karijere sa dve operske kuće, a to su: Narodno pozorište u Beogradu i Bečka državna opera.

Imala je širok repertoar koji je obuhvatao dela od 17. preko 20. veka. Posebno je dobro prikazivala Pučinijeve i Verdijeve heroine, a veoma su poštovane i njene uloge u operama Riharda Štrausa i Riharda Vagnera. Takođe je pevala i u brojnim operama od ruskih i čeških kompozitora kao što su Nikolaj Rimski Korsakov, Smetana i Čajkovski.

Dobitnica je Oktobarske, Sedmojulske nagrade, međunarodne nagrade na takmičenjima u Ženevi, Gran prija u Belgiji, priznanja La Dama španskog kralja Huana Karlosa, kao i ordena Order of Beneficence za izuzetne umetničke nastupe u Grčkoj koji dodeljuje grčka vlada.

Bila je u braku sa političarem Aleksandrom Bakočevićem sve do njegove smrti. Sa njim ima ćerku Margaretu, koja je dobila ime po junakinji Gunoove opere „Faust“.

– Rođena sam 5. januara 1933. godine u Guči, u porodici Vasović. Moj deda bio je solunac, preživeo je Prvi svetski rat i bio je monarhista, baš kao i moj otac koji je bio pašićevac. Posle rata radio je kao upravnik rasadnika. Rasla sam uz dva brata, starijeg Srećka i mlađeg Dragana. Majka mi je izuzetno pevala, a stric mi je imao tamburaški orkestar. I moja dva brata vrlo lepo pevaju.

Đorđe, moj tata, bio je divan autoritet. Kad sam pošla u učiteljsku školu, rekao mi je tri bitne stvari: Nikada nemoj ignorisati potvrđene vrednosti jer time degradiraš sebe; daleko je lakše savladati se nego izvinjavati; i uzmi vode u usta, dok progutaš, lakše ćeš rečenicu izgovoriti.

Bio je čovek starog kova, pošten, ali se red morao znati. Mnogo godina kasnije kad sam već postala operska pevačica i putovala širom sveta, kada sam odlazila kod roditelja znalo se: večera je u osam sati. I to se moralo poštovati. Naučio nas je da lepim rečima rešavamo sve, nije bilo povika i psovki.

Nesuđena učiteljica

– Odrasla sam ispod Ovčara, kod tatinih roditelja. To su najlepše uspomene koje imam. Sećam se posela, za koja su me oblačili u narodnu nošnju, a ja sa pet-šest godina vodila kolo. Pa prela uz lojanice, pesma i igra i radost, i nešto neiskvareno i čisto. To su slike koje su sa mnom celog života.

– Diplomirala sam Učiteljsku školu u Užicu 1951. godine, a po preporukama nekoliko profesora koji su slušali moje pevanje dobila sam poziv da dođem na Muzičku akademiju u Beogradu.

Kad sam krenula uz stepenice čujem kandidati pevaju arije, a ja sam znala narodne pesme. Bila sam na ivici da odustanem. Pošto nisam imala muzičko obrazovanje mene su vratili u srednju muzičku školu. Za dve godine završila sam srednju muzičku školu, a onda za dve godine i Muzičku akademiju kod profesora Nikole Cvejića. Sećam se, pitala sam profesora: „Kad ću ja pevati na pozornici?“, a on mi je odgovorio: „Ti ćeš pevati i pevati, moraće policija da te tera sa scene.“ Mnogo mi je pomogao taj divni profesor Cvejić.

– Već 1953. godine pevala sam sa Beogradskom filharmonijom, a 1955. godine sam postala član Beogradske opere. Posle mene došla je Milka Stojanović, Nikola Mitić, Zvonko Krnetić, Biserka Cvejić je već bila u operi. Moram da kažem da sam imala sreće jer su tada nama pomagale naše starije kolege. Meni je naročito pomogla naša čuvena Anita Mezetova, koja me je pozivala da zajedno delimo koncerte da bih i ja zaradila neki dinar više.

– Ne volim da ističem podatke o broju otpevanih predstava i koncerata, jer uvek neko to shvati pogrešno. Pevala sam ogromne, zahtevne i teške uloge, kao što je Tatjana u „Onjeginu“. Inače, samo „Onjegina“ pevala sam na četiri jezika, na srpskom i ruskom, na nemačkom u Berlinu i na italijanskom u Torinu.

– Obožavam, naravno, i Italijane, ali ruska opera mi je posebno bliska. Obišla sam ceo Sovjetski Savez, pevala više puta u Boljšoj teatru, a bila sam prva strankinja koja je tamo pevala Jaroslavnu u „Knezu Igoru“.

– Čuvenu Belinijevu operu pevala sam više nego bilo koja druga pevačica. Kao Norma na scenu sam stupila više stotina puta! Zahvalnost što sam se sa Normom tako dobro nosila tokom čitave karijere dugujem dirigentu Mladenu Jaguštu. On mi je ovu izuzetno tešku i zahtevnu ulogu raščlanio i objasnio kako da pevam koji deo.

– Tumačila sam gotovo sve što je bilo napisano za lirsko-dramski fah, od Verdija i Pučinija, preko nemačkog do ruskog repertoara.

Saradnja sa Domingom

– Partneri su mi bili sami velikani operske scene, Plasido Domingo, Franko Koreli, Mario del Monako. Sjajno smo sarađivali na sceni, ali smo se i porodično družili. Sa Domingom sam debitovala u Americi. Njegova žena Marta je operska pevačica, ali se nakon porođaja povukla. Jednostavno je rekla: „Ne želim da mi drugi ljudi vaspitavaju decu.“

– U penziju sam otišla 2000, posle 45 godina, ali sam pevala i kasnije, recimo 2004. „Nabuko“ sa istom ekipom sa kojom sam dve decenije pre toga pevala premijeru, u kojoj su bili i Nikola Mitić i Živan Saramandić. Čak 32 godine sam radila kao pedagog.

Beogradska opera bila je tada jedna od četiri vodeće kuće u Evropi, u Jugoslaviji je postojalo čak 11 opera, a danas ovde imamo samo Narodno pozorište i novosadski SNP. A mladi pevači moraju imati gde da pevaju da bi mogli pravilno da se razvijaju. Putovali smo po celoj Srbiji, po domovima kulture koji su pogašeni. Mnogo smo gostovali, na svim najvećim scenama Evrope, i zbog toga nam je bilo lakše – predstavljali bismo sebe kroz uloge na tim gostovanjima i tako dobijali inostrane angažmane, nismo morali da idemo na audicije.

– Slavni španski tenor Plasido Domingo je pevajući pre nekoliko godina u Beogradu iskoristio prvu pauzu da me pozdravi. On je bio jedan od mojih najdražih partnera. Ipak, iako su svi iščekivali da me vide na pozornici, ostala sam u publici , jer šta ima da se penjem na binu, ja sam svoje završila.

Suprug velika podrška

– Mlada sam se udala sa svega 25 godina, ubrzo sam rodila ćerku Margaretu. Moj suprug Aleksandar Bakočević bio mi je velika podrška. Nikad mi nije dozvolio da odustanem od bilo koje uloge. To mi je mnogo značilo. Imali smo brak pun razumevanja, ali ništa ne bih postigla bez moje majke koja je čuvala moju ćerku, dok sam ja pevala širom sveta. Od ćerke imam unuku Kseniju koja je moja najveća radost.

– Nagrade koje sam dobijala pripisivali su Acinom uticaju. Osvajala sam nagrade na međunarodnim takmičenjima mladih umetnika, Gran pri u Ženevi, pa Delkanta u Liježu, pa u Bugarskoj, i šta znam koliko još na koje moj muž nije mogao da utiče, a nije mogao ni na kritičare da utiče.

– Jovanka i Tito su imali izuzetan odnos prema meni, a u susretima sa državnicima Jovanka me je impresionirala jer je mnogo znala o kulturi i tradiciji zemalja državnika čije je supruge ugošćavala. Tito je voleo umetnost i pratio me na klaviru.

Lučić je debitovao sa mnom

– Kad sam obeležavala 40 godina rada, Željko je sa mnom debitovao u Beogradskoj operi. On je divan čovek, skroman i veoma sam srećna zbog njegovog uspeha.

Uspon na svetsku scenu

– Prvi međunarodni angažman dobila sam u Italiji, zahvaljujući tome što me je gostujući u operi „Karmen“ u Beogradu čuo Mario del Monako. Pevala sam Mikaelu i to dvadesetak dana posle porođaja. Kasnije je na poziv Ministarstva kulture našu operu posetilo rukovodstvo Skale i odlučilo da mi dodeli jednogodišnju stipendiju.

Sjajna Koštana

– Kao Koštana debitovala sam na kraju sezone 1959-60. Još kao Radmila Vasović pevala sam u dosta domaćih opera, i treba da čuvamo velika nacionalna dela domaćih pisaca i kompozitora, a među njima svakako operu „Koštana“.

Put do Metropolitena

– Pevala sam „Normu“ u Lisabonu i sticajem okolnosti tu je bila prisutna sestra čuvenog menadžera Binga. Čula me je i javila bratu da je slušala jednu mladu pevačicu za koju smatra da joj je mesto u Metu. A Bingo je za Evropu imao svog agenta. Ja sam onda otišla na preslušavanje i tako došla do Metropolitena.

U kostimu Kalasove

– U sjajnom sećanju mi je ostalo gostovanje sa „Normom“ u Parizu. Zamenila sam Monserat Kabalje, koja je imala zdravstvenih problema. Pevala sam u kostimima iz muzeja u kojima je nastupala Marija Kalas.