Broj novih zahteva za azil u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj naglo je pao u prvoj polovini godine, pokazali su podaci EU u ponedeljak. Nemačka više nije na prvom mestu za tražitelje azila, kao što je bila pre mnogo godina, prenosi Nemačka novinska agencija (dpa).
Evropska agencija za azil (EUAA) sa sedištem na Malti objavila je da je između januara i juna podneto 399.000 novih zahteva, što je 114.000 manje nego u istom periodu 2024. godine.
To je pad od 23 odsto. Brojka uključuje sve članice EU, kao i Norvešku i Švajcarsku.
U prvih šest meseci ove godine Francuska je bila prva po broju zahteva sa 78.000. Slede je Španija sa 77.000, Nemačka sa 70.000 i Italija sa 64.000.
Pad zahteva uveliko se pripisuje svrgavanju Bašara al Asada u decembru, što je značajno smanjilo broj Sirijaca koji traže zaštitu.
Umesto toga, najveća grupa podnosilaca zahteva bili su Venecuelanci sa 49.000 slučajeva, ispred Avganistanaca (42.000) i Sirijaca (25.000). Gotovo svi Venecuelanci podneli su zahteve u Španiji, gde njihov zajednički jezik olakšava integraciju.
Zahtevi su pali u većini glavnih zemalja, osim Francuske. Najveći pad zabeležila je Njemačka, 43 odsto, zatim Italija 25 procenata i Španija 13 odsto.
Vlasti su odobrile samo jedan od četiri zahteva koji su prvi put podneti, što je najniža stopa ikad.
Međutim, zaostatak je i dalje ogroman – krajem juna više od 900.000 prvostepenih slučajeva bilo je nerešeno, a s mogućnošću žalbi ukupan broj slučajeva je blizu 1,3 miliona.
Upravljanje migracijama ostaje jedno od najspornijih političkih pitanja u Evropi.
EU je pojačala saradnju sa severnoafričkim zemljama kako bi ograničila ilegalne prelaske Sredozemnog mora, gde se i dalje događaju smrtonosne nesreće.
