x Na tlu Srbije tkanine su se proizvodile još od mlađeg kamenog doba, a tkanje je kasnije imalo važnu ulogu u srpskom tradicionalnom društvu. Njime su se oduvek bavile samo žene. One su pravile odeću za celu porodicu, gornje i donje haljetke nošnje, razne vunene prekrivke kao što su guberi, šarenice i ćilimi. Tkale su i peškire, zavese, slamarice, posteljinu i mnoge druge stvari koje su se koristile u svakodnevnom životu.
x Ali, neke tkalje su bile i nadarene, samouke umetnice koje su te stvari za svaki dan maštovitim i složenim šarama i ornamentima činile lepšim i privlačnijim. Zato su počinjale da rade i za prodaju, te tako značajno doprinosile napretku svoje kuće i domaćinstva, tumači se u monografiji beogradskog Etnografskog muzeja "Stari zanati u Srbiji".
x Tkanju je u stara vremena prethodio dug i težak postupak prerade sirovina, za šta su takođe bile zadužene domaćice. Za izradu prediva koristile su lan, pamuk, pa i niti svilene bube, a najviše konoplju i vunu. Svaka sirovina zahtevala je naročiti način prerade vlakna u nit za tkanje.
x Najzahtevnije je bilo obraditi konoplju i lan, koje su najpre morali da se pažljivo uzgoje i oberu, potom stabljike dugo natapaju u vodi, a onda ih trljaju na stupama i trlicama. Ni posao s vunom nije bio mnogo lakši. Valjalo je ošišati ovce, pa dobro i temeljno oprati i očistiti runo od prljavštine i masnoća.
x Češljanjem na grebenima vlakna vune, konoplje i lana razvrstavala su se po kvalitetu i dužini, a zatim se predenjem pretvarala u niti. U najstarija vremena za predenje se nisu koristile preslice nego samo ruke, ponekad i primitivna vretena. Kasnije se najviše prelo preslicom. One su umele da budu i umetnički obrađene, a bilo ih je sijaset vrsta. Vuna bi se posle upredanja namotavala u kanure i tako ispravljala i pripremala za dalju obradu. Niti su se, u zavisnosti od toga šta će od njih ispasti, prepredale, tj. udvostručavale. Tek ovako pripremljeno predivo moglo je da se oboji.
x Za boje su se obično koristile biljke koje su rasle svuda uokolo, njihovo korenje, listovi, stabljike ili plodovi. Rastvarale su se u odgovarajućim bazama, kiselinama i metalima kako bi se bojama dala postojanost.
