Suprotno uvreženom mišljenju da štete dečjem razvoju, provođenje više vremena uz video-igre moglo bi biti povezano s povećanjem inteligencije kod dece, pokazalo je novo istraživanje.
Iako je primećena razlika u kognitivnim sposobnostima mala i ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, naučnici je smatraju značajnom. Studija iz 2022. pažljivo je kontrolisala varijable poput genetskih razlika i socioekonomskog statusa dece.
Zanimljivo je da gledanje televizije i korišćenje društvenih mreža, za razliku od igranja video-igara, nije pokazalo ni pozitivan ni negativan uticaj na inteligenciju. Ovi rezultati mogli bi znatno doprineti debati o prikladnoj količini vremena koju deca provode ispred ekrana, prenosi ScienceAlert.
Uticaj digitalnih medija
“Digitalni mediji oblikuju savremeno detinjstvo, ali njihovi kognitivni efekti su i dalje nejasni i predmet su žustre rasprave”, napisao je naučni tim iz Holandije, Nemačke i Švedske u svom radu.
“Verujemo da bi studije koje uključuju genetske podatke mogle pomoći u razjašnjavanju uzročnih tvrdnji i osvetliti često zanemarenu ulogu genetskih predispozicija.”
Igranje podiglo IQ za 2,5 boda
Naučnici su analizirali podatke o vremenu koje je 9.855 dece iz SAD-a, uzrasta devet i deset godina, provodilo ispred ekrana. U proseku, deca su svakodnevno gledala televiziju ili video-sadržaje 2,5 sata, igrala video-igre jedan sat, i provodila pola sata na društvenim mrežama.
Dve godine kasnije, prikupljeni su novi podaci za više od 5.000 iste dece. Utvrđeno je da su deca koja su više igrala video-igre zabeležila porast kvocijenta inteligencije od 2,5 poena iznad proseka. Povećanje IQ-a merilo se rezultatima na zadacima koji testiraju razumevanje pročitanog, vizuelno-prostornu obradu, pamćenje, fleksibilno razmišljanje i samokontrolu.
Inteligencija nije fiksna
Iako je istraživanje obuhvatilo isključivo decu iz SAD-a i nije pravilo razliku između različitih vrsta video-igara (npr. mobilne, konzolne), pruža dragocen uvid u odnos između igranja i inteligencije. Takođe podržava stav da inteligencija nije nepromenljiva osobina s kojom se rađamo.
– Naši rezultati podržavaju tvrdnju da vreme provedeno ispred ekrana generalno ne šteti kognitivnim sposobnostima dece, i da igranje video-igara zapravo može pomoći u razvoju inteligencije – izjavio je 2022. godine Torkel Klingberg sa Karolinska instituta u Švedskoj.
Sve ovo ukazuje na to da na razvoj inteligencije utiče niz faktora, i da vreme ispred ekrana može imati različite efekte na naše navike i telo. Zato su potrebna dalja istraživanja kako bi se stekla celovitija slika.
– Nismo ispitivali uticaj vremena ispred ekrana na fizičku aktivnost, san, opšte blagostanje ili školski uspeh, tako da o tome ne možemo da govorimo – dodao je Klingberg.
Studija je objavljena u naučnom časopisu Scientific Reports.
