Iako se očekivalo da će cene nekretnina padati zbog krize uzrokovane korona virusom, to se nije desilo. Cena stanova ostala je ista, dok je prodaja vikendica i kuća van gradova u Srbiji udvostručena. Kuće za odmor najviše se kupuju u Vojvodini, dok su poslovni prostori jedine nekretnine za koje je zabeležen pad potražnje. Uz to, čak 67 odsto Srba plaća nekretninu u gotovini, a ne kreditom, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Mada se za vreme vanrednog stanja desio zastoj na tržištu nekretnina, situacija se brzo stabilizovala.
– Potražnja je i dalje veća od ponude. Tržište nekretnina prošle godine poraslo je za najmanje 20 odsto. Cene nisu padale, čak i kada je smanjen obim tržišta nepokretnosti u martu i aprilu. Uprkos svemu mnogi tržište nekretnina vide kao stabilnu zaradu, čak i u vremenima krize – kaže ekonomista Đurađ Petrović.
Tržište nekretnina Srbije u poslednjem kvartalu 2020. bilo je vredno 1,3 milijarde evra, a potpisano je 14,9 hiljada ugovora o prometu.
Dragana Milićević Sekulić iz Republičkog geodetskog zavoda kaže da su se nepokretnosti više kupovale za gotovinu, čak 86 odsto, dok je 14 odsto bilo kreditno finansiranje.
Prema njenim rečima najskuplja kuća prodata je u opštini Savski venac za 1,85 miliona evra, dok je kompleks u Sopotu sa dve vikendice, pomoćnim objektima, nekoliko parcela zemljišta i bazenom kupljen za tri miliona evra.
Veliki skok potražnje za vikendicama i kućama van gradova je dosad nezabeležen i predstavlja svojevrsni fenomen. U okolini Zlatibora vikendice se prodaju po ceni od 26.000 do 250.000 evra, dok je za okolinu Beograda potrebno izdvojiti prosečno 50.000 evra.
– Zvanični podaci pokazuju da je više od 600 vikendica kupljeno u prvoj polovini prošle godine. Pandemija je mnogo doprinela rastu tržišta nekretnina van gradova, na destinacijama kao što su Avala, Kosmaj i Fruška gora. Ovaj trend će se po svemu sudeći nastaviti. Nema dovoljno vikendica u ponudi, zbog čega ih se sve više gradi. Izgradnja i opremanje vikendica, kućica od drveta i bungalova je sve popularnije – ističe Petrović.
Ekonomista Vladana Hamović kaže da su cene vikendica pogurane korona krizom.
– Za vreme vanrednog stanja ljudi su pohrlili u planine i sela. To je bilo najsigurnije. Pošto se epidemija produžila na celu godinu očekivano je da su cene, ali i najam vikendica drastično skočili – kaže Hamović.
Ono što se takođe promenilo na tržištu nekretnina u Srbiji jeste to što se skuplji stanovi i kuće kupuju sve više. Najvišu prosečnu cenu imaju stanovi na opštini Savski venac, gde je izvršeno prvih 40 najskupljih prodaja. Kompleks Beograd na vodi doprineo je da cene skoče. Najskuplji kvadrat u novogradnji prodat je u ovom naselju za 9.124 evra, a stan za 1.380.888 evra. S druge strane, po najnižoj ceni plaćen je kvadratni metar stambenog prostora u Tutinu, koji je koštao oko 400 evra, a među jeftinijim su i nekretnine u Boru, Majdanpeku i Zaječaru.
Osim toga, izdato je 10 odsto više građevinskih dozvola nego prethodne godine, u najvećem broju za zgrade. Nedavno je zabeležen rast prometa građevinskog zemljišta, što su sve znakovi da će tržište nekretina biti stabilno.
Na ceni i Pančevo
Nekada je Pančevo važilo za povoljnu destinaciju, a sada je cena naglo skočila.
– Doskoro je cena kvadrata u Pančevu bila 850 evra, a sada se u širem centru kreće u rasponu između 1.000 i 1.500 evra. To su prosečne cene za neka naselja u Beogradu. U poslednjih nekoliko godina, sa najavom brojnih investicija, tržište nekretnina počelo je da raste. Tokom cele godine ima mnogo više kupaca nego nekretnina i ne zna se u kom smeru će se to nastaviti – kaže Đurađ Petrović.
Cveta prodaja u Novom Sadu
Tržište nekretnina u Novom Sadu takođe beleži rast.
– Prosečna cena za stanove u novogradnji je 1.300 evra po kvadratu. Uz to, cene u kupoprodajnim ugovorima se često spuštaju za 14 odsto, pa to kupci treba da uzmu u obzir. Najvišu cenu imaju stanovi u centru, zatim oni oko Sajma, Spensa i Bulevara oslobođenja – objašnjavaju agenti za prodaju nekretnina.
