pixabay.com

Oni su rođeni između 1982. i 1996. godine, promenili gotovo sve na planeti i svet nikada više neće biti isti. Naučno su nazvani generacija Y, a popularno „milenijalci“, jer su zrelost sticali na pragu trećeg milenijuma.

– Napravili su veliki iskorak iz duge tradicije čovečanstva – priča se o mladima koji su ovo doba krojili prema svojim željama i potrebama.

Svaka generacija ima svoje trendove, a ova je povela planetu u drugom pravcu, pa otuda slove kao jedna od najinteresantnijih za proučavanje sadašnjeg stepena društva i predviđanja daljeg kretanja sveta. Tehnološki briljiraju i, zahvaljujući tome, iz korena su promenili komunikaciju, Zemlju su pretvorili u globalno selo i osmislili nova unosna zanimanja.

Na privatnom planu sa njima je stigla sloboda življenja, ali i govora, pa „bez dlake na jeziku“ i otvoreno pričaju sve o čemu su prethodne generacije ćutale, pa čak i o svojim finansijskim i mentalnim problemima. Generacija su koja radi stvari drugačije od roditelja. Zarada im je vrlo važna, jer bi da žive „na visokoj nozi“, pa u traganju za boljim često menjaju posao. U proseku, ne ostaju na istom radnom mestu duže od pet godina. Novac troše i na druga sopstvena zadovoljstva, idu u teretanu, na pilates i salone lepote, jer su im zdravlje i dobar izgled postali su statusni simboli. Ne piju alkohol kao njihovi roditelji, već zdrave sokove i tako i menjaju svetsku industrijsku proizvodnju.

Poslovni poduhvati su ono što milenijalci vole i vode se devizom „ja sve hoću i mogu“. Na njima je sada biznis jer čine trećinu radne populacije u svetu. Zanimljivo je da najviše njih kaže da će biti zaposleni do svoje sedamdesete, dok više od 10 odsto veruje da će na posao ići i kasnije i da će raditi do kraja života. Mada nepoverljivi, 44 odsto ispitanih veruje da su baš poslovni lideri oni koji mogu da ostvare pozitivan uticaj, kao i da kompanije mogu da donesu značajne promene u društvu. Čak tri četvrtine kaže da multinacionalne korporacije imaju potencijal da pomognu u rešavanju ekonomskih, ekoloških i društvenih izazova. To govori da milenijalci smatraju da bi biznis i kompanije morali da se uključe u poboljšanje društva, nezavisno od kreiranja radnih mesta i profita.

Možda i najveći novitet koji je stigao sa milenijalcima su korišćenje društvenih mreža za komunikaciju i poslovne poduhvate. Menjaju i oblast trgovine i ugostiteljstva, stavljajući katanac na klasične radnje i restorane, jer su mnogo više okrenuti onlajn kupovini. Društvene mreže su eksplodirale posle 2000. godine, a njihovi tvorci su većinom milenijalci. Fejsbuk i Jutjub nastali su u prvoj deceniji 21. veka, a virtuelni vrhunac je stigao u drugoj deceniji početkom koje su ustoličeni Instagram i Snepčet, donoseći novu revoluciju društvenim mrežama. Na tim platformama su nastali blogeri i influenseri i mnogi od njih postali poznate ličnosti u svetskim razmerama. Ove mreže su milenijalci pretvorili u onlajn prodavnice na kojima se prodaje sve „od igle do lokomotive“. Virtuelni svet je postao dobar biznis, a kako zarada zavisi od broja pratilaca nečijeg profila, mnogi se obogate iz kućne fotelje.

Sve je više novih tzv. online poslova od „influensera“ koji reklamiraju proizvod, radnju ili mesto i među najplaćenijima su, pa do blogera koji u svom njeb dnevniku prenose znanja iz određenih oblasti, grade društveni odnos sa pratiocima, ali i zarađuju. Oni koji su te poslove pretvorili u profesiju idu i do nekoliko stotina hiljada dolara godišnje, dok ima i mladih kojima je to dodatni posao, posvete mu se kad imaju slobodnog vremena i zarada im kaplje. Važno je samo uveriti pratioce u stručnost, na primer, u „obuci“ miliona žena kako se našminkati, ili očešljati, do kulinarskih i drugih poduhvata. Cveta i onlajn prodaja modnih kreacija i nakita, a zahvaljujući virtuelnom svetu, neke „milenijalke“ su postale cenjene modne kreatorke.

IT magovi

Da su sa „milenijalcima“, stigla još neka „nova zanimanja“ dokaz je analitičar podataka koji u eri ubrzane proizvodnje i prodaje skuplja ogromnu količinu sirovih podataka, a kompanije pretvaraju u korisne informacije. Njihova godišnja zarada premašuje 120.000 dolara, a slično zarađuju dizajneri proizvoda i stručnjaci za prodaju koji pronalaze i privlače nove klijente i obezbeđuju rast prodaje.

Digitalni raj

Y generacija je generaciji Z rođenoj od 1996. do 2012. koju neki naučnici svrstavaju u milenijalce, kažu IT stručnjaci, omogućila digitalni raj. Inače, pre milenijalaca je na sceni bila generacija X rođena posle između 1965. i 1980, odnosno posle „bejbi bumovaca“ a ove godine se završava poglavlje Alfa generacije, započeto 2010.