Foto: MN Press
Vlado Šćepanović

Sportsko društvo Partizan postalo je oaza za Japance. U fudbalskom klubu crno-belih već godinu dana uspešno igra Takuma Asano, a košarkaški klub je u četvrtak za šefa struke takođe dobio Japanca, ali domaćeg. Vlado Šćepanović, od majke Stanke i oca Stanka, koga od malih nogu zovu Japanac zbog karakterističnih očiju, posle odlaska Andree Trinkijerija zvanično je unapređen od pomoćnika u šefa stručnog štaba kluba iz Humske.

Za popularnog Japanca, rođenog pre 45 godina u Kolašinu, čiji je inače počasni građanin od 1998, ovo je treći mandat u Partizanu. Dva puta kao igrač bio je veoma uspešan, ostaje da se vidi hoće li kao trener imati bolji učinak. Može li Vlado lestvicu svojih i Partizanovih uspeha da podigne na još viši nivo.

Sportsku karijeru počeo je kao fudbaler u Gorštaku iz Kolašina sa starijim bratom

Žarkom. Posle dve godine brat ga je ubedio da počne ozbiljno da trenira košarku, jer je video da Vlado ima mnogo veći potencijal za igru pod obručima. Brzo je napredovao i već sa 17 godina postao član podgoričke Budućnosti.

Dok je još tražio svoj košarkaški put, Japanac je završio srednju mašinsku školu. Međutim, kako je sam govorio još dok je bio neumoljivi košgeter, mašinstvo ga nije mnogo zanimalo. Da nije uspeo na košarkaškom parketu bavio bi se arheologijom. Ova nauka i traganje za stvarima iz prošlosti ga ispunjavaju. Nema sumnje da je to istina pošto je na terenu Šćepanović uvek znao da iskopa trojku iz nemoguće pozicije. Protiv Hemofarma u odlučujućoj utakmici finala pogodio je trojku u poslednjoj sekundi preko tri igrača u stilu svojih idola Dražena Petrovića i Majkla Džordana i crno-belima doneo titulu.

Prilikom osvajanja evropskog zlata sa reprezentacijom SR Jugoslavije u Istanbulu 2001. sukobio se sa selektorom Pešićem, ali je, po savetu Žarka Paspalja, nastavio da igra i bio jedan od junaka odlučujućih utakmica.

Vlado se nikad nije preterano eksponirao, uvek je bio skroman i nikad se ni u čemu nije zaletao. Poštovao je svoje pravilo „ako nemaš šta pametno reći onda je bolje ćutati“. Tako je i sada tiho i bez velike pompe seo na klupu najtrofejnijeg košarkaškog kluba u Srbiji. Potiče iz kraja gde humanost i razumevanje vrede više od života, a vaspitan je u duhu čojstva i junaštva. Kao igraču njegovi zaštitni znaci bili su prepoznatljiv dečački osmeh i šala. Sada, kada kao trener mora da vodi računa o celoj ekipi i rezultatima na terenu, obećava disciplinu, krv, suze i znoj. Njegovi igrači će morati da se ponašaju u skladu sa pravilima. Vlado ne podnosi laž i dvoličnost. Ukoliko neko iskoči iz koloseka, Japanac će oprostiti, ali zaboraviti neće.

Sada je na početku ozbiljne trenerske karijere. San da bude trener Partizana mu se ostvario, a predstoji mu da se po trenerskim rezultatima približi igračkim ostvarenjima. Za svoje uspehe dok je bio na parketu najviše je zaslužan sam Šćepanović, ali i njegov prvi košarkaški učitelj Dražen Drašković, koji mu je dao dobar temelj za sva velika ostvarenja. Jer, kako je istakao, svako ostvari onoliko koliko je zaslužio i koliko mu neko odozgo podari. Zato nikad nije bio pohlepan kad je uspeh u pitanju. Uvek mu je bilo najvažnije da pre svega bude čovek. To potpuno opravdava njegov životni moto „radi pošteno i sve će ti se tako vratiti“.

Kad ima vremena i nije na treningu voli da se opusti uz dobru knjigu i kvalitetan film. Možda će neku ideju za dobra košarkaška ostvarenja pronaći u delima omiljenog pisca Ive Andrića ili filmovima Al Paćina. Italijanski stručnjak Andera Trinkijeri je svom nasledniku ostavio razrađen i odličan sistem u ekipi, a Vlado Šćepanović, popularni Japanac, imaće zadatak da nastavi gde je njegov mentor stao.