Z. Marjanović
DOBRODOŠLICA: Vlajko Jevtić spremno dočekuje goste

Iako je prošlo gotovo četiri decenije od smrti Josipa Broza Tita u kući Vlajka Jevtića iz sela Rubibreza koje se nalazi na magistralnom putu Lajkovac-Valjevo i danas se na poseban način slavi Dan Republike bivše SFRJ koji je već davno u narodu dobio ime Titovdan.

Krsna slava Jevtića jeste Vrbica, ali Vlajko već pola veka slavi Dan Republike kao svoju slavu koju je nasledio od oca, onako kako se slava nasleđuje i slaviće je dok god bude mogao. Vlajko je, kaže za sebe, drug do kraja i jedini preostali komunista od 1.100, koliko ih je u Lajkovcu bilo. Jedini je ateista u Lajkovcu koji ni posle turbulentnih istorijskih promena i raspada Jugoslavije ne menja svoje uverenje i mišljenje zbog čega je poštovan među meštanima ove varoši.

– Ovu partijsku slavu nisam prekidao nikada, pa ni onda, posebno posle 5. oktobra, kada su ljudi sa svojim mišljenjem i stavom sličnog mom bili anatemisani i doživljavali sve i svašta, posebno od nekadašnjih partijskih drugova. No, eto, protutnjaše i ta vremena u kojima sam imao nekoliko verbalnih sukoba sa kolegama, ali Titovdana se nisam odrekao i neću dok sam živ – objašnjava Vlajko, koji jedini, bar zvanično, u Lajkovcu i okolini obeležava 29. novembar.

Više od pola veka u kući Vlajka Jevtića slavi se Titovdan i to bogato, onako kako se, kaže domaćin, u nekadašnjoj Jugoslaviji i živelo. Slavi se i to uz brojne goste.

– Ja kod komšija i prijatelja idem kada oni slave krsnu slavu, a oni kod mene dolaze na Titovdan. Svi oni u moju kuću dolaze iz poštovanja i prijateljstva i takvih je iz godine u godinu sve više. Tog dana ispred moje kuće se vijori zastava sa petokrakom, a slavi se pod slikom Tita i uz nekadašnje partijske i državne zastave. Slava počinje minutom ćutanja i intoniranjem nekadašnje himne „Hej Sloveni“. U vreme slavlja pevaju se poznate revolucionarne pesme i mogu reći da ih niko od mojih gostiju nije zaboravio. Na osnovu toga zaključujem da vreme Titove Jugoslavije još živi u narodu – priča Vlajko.

On dodaje da se na njegovoj slavi nikada nije desio ni najmanji incident jer gosti poštuju njegovo političko uverenje podjednako kao što on poštuje njihovo.

– Proslava Titovdana se završava u rujnu zoru uz pesmu i evociranje uspomena iz, po meni, dobrih vremena – navodi Vlajko uz napomenu da su njegovi gosti, hteli to da priznaju, ili ne, i malo više nego jugonostalgičari.

Meštani Lajkovca, u kom svako poznaje svakoga, uglavnom poštuju proslavu Titovdana u kući Vlajka Jevtića, pre svega zbog njegovog uverenja i ideje da će jednom doći vreme besklasnog društva kojem smo u Titovoj Jugoslaviji, ubeđen je Vlajko, bili na korak.

Sinovi slave Vrbicu

Titovdan kao porodičnu slavu u Vlajkovoj kući neće imati ko da nasledi jer su njegovi sinovi odlučili da slave Vrbicu, krsnu slavu Jevtića.

– Oni nisu komunističkog duha. Ali dok sam živ i mogu u mojoj kući će se slaviti Titovo ime i vreme kada se živelo mnogo bolje i slobodnije.

Pop može bez mantije

– Za Titovdan je u moju kuću dobrodošao i pop, ali ne kao svešteno lice i u mantiji, već kao gost i prijatelj – navodi Vlajko.

POŠTUJU SE: Domaćin Vlajko i gosti

Princip, a ne inat

Osim u okolini Lajkovca, Titovdan se i ove godine slavio u domaćinstvu ugledne porodice Kamaljević u rudničkom selu Dragolj. Krsna slava ove porodice je Sveti Nikola kada Kamaljevići u krugu porodice lome slavski kolač, ali slave i Titovdan kada im u goste dolazi veliki broj prijatelja i komšija iako su mnogi od njih sasvim drugačijih političkih uverenja.

– Obeležavanje Dana Republike je pre mnogo godina započeo moj otac Radisav, a posle njegove smrti ja sam nastavio da slavim Titovdan. To što mi obeležavamo 29. novembar nije nikakvo teranje inata. U pitanju je poštovanje principa i vremena u kojem se mnogo bolje, bar po nama, živelo. Otac je kao vojnik dao zakletvu svom vrhovnom komandantu Titu da će braniti zemlju i ja nastavljam tu njegovu zakletvu. Istina, otac zemlju nije odbranio i raspala se, ali čoveka veže reč te je i to razlog što mislim kao i moj otac i što poštujem vreme u kojem je bilo mnogo više ravnopravnosti i poštenja – kaže za „Vesti “ Dragan Kamaljević ističući da će se Titovdan u Kamaljevićima slaviti i posle njega.