Tanjug/AP
Milo Đukanović

Nisu kraljevi, a vladaju kao da jesu. Pojedini državnici kao da su pupčanom vrpcom vezani za „fotelju“, pa u njoj opstaju decenijama, a neki čak i ceo radni vek.

Među njima je i jedan Balkanac Milo Đukanović, koji sa 30 godina opstanka na vlasti, drži evropski rekord. Kao „najbolji đak“ Slobodana Miloševića, kako su ga nazivali, menjao je premijersku i predsedničku funkciju i uspeo čak i da prevaziđe svog učitelja. Đukanović je jedini bivši jugoslovenski lider koji je ostao potpuno u vlasti kroz cele devedesete do danas. Iako se posle lošeg rezultata njegove partije na nedavno održanim parlamentarnim izborima, govori o Đukanovićevom „padu“ pred njim su još dve godine predsedničkog mandata. Međutim, crnogorski predsednik nije ni prvi ni poslednji kome se vlast osladila, u svetu ima čak i onih koji su vladali gotovo pola veka poput Fidela Kastra, Pol Bija, Tita…

Da se ne biraju sredstva kad se vlast osladi potvrđuje i Zoran Stojiljković, profsesor Fakulteta političkih nauka.

– Kada je isti čovek dugo na čelu države taj režim polako dobija karakteristike lične vlasti. Institucije se urušavaju, a neformalni kanali preuzimaju primat. Korupcijom i birokratizacijom stvara se sistem koji u jednom trenutku zarobi državu. Partijskim zapošljavanjem na važna mesta dolaze lojalni, ali nekompetentni ljudi – kaže za „Vesti“ profesor FPN.

Stojiljković smatra da takvi režimi, koji se mogu okarakterisati kao autokratski i sistemi lične vladavine, opstaju sve dok obezbeđuju dovoljno privilegija i koristi za sve svoje „partijske vojnike“. Kada to ne postignu nezadovoljstvo počinje da raste, ali vlast će izgubiti tek kad izgube kontrolu nad policijom i vojskom.

Milo među milionerima

Završavanje šestog mandata, kao i činjenica da vlada 30 godina, Đukanovića svrstava među predsednike sa najdužim stažom. Prema „Forbsovoj“ listi najbogatijih predsednika država nalazi se ne 20. mestu u svetu, sa bogatstvom procenjenim na 10 miliona funti. Đukanovićevu vladavinu karakterišu brojne afere. Đukanović, kao i najviši zvaničnici njegovog režima optuživani su za kriminal i korupciju ali i pored mnogobrojnih dokaza niko od učesnika nije procesuiran.

Neuništivi Kastro

Fidel Alehandro Kastro Ruz, bivši predsednik i premijer Kube, revolucionar i nekadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kube vladao je ovom državom 47 godina. Na njeno čelo došao je revolucijom i gerilskim ratom 1959, a povukao se 2006. godine zbog bolesti i vlast prepustio bratu Raulu. Fidel Kastro, koji je preživeo američki trgovinski embargo, ali i desetine pokušaja ubistva, preminuo je 2016. godine, kada je u Havani proglašena devetodnevna žalost.

Ne odustaje ni u devetoj deceniji

Osamdeset sedmogodišnji Pol Bija je najstariji predsednik jedne afričke države. Bija je u vrhu vlasti Kameruna punih 35 godina, još od 1975. Na mestu premijera, na koje je tada došao, ostao je do 1982. Kada je predsednik Ahmadu Ahidžo zbog lošeg zdravlja podneo ostavku na funkciju Bija ga je nasledio i do danas ostao na toj poziciji. Pre dve godine ubedljivo je pobedio na izborima i stekao pravo na sedmi mandat. Da bi mogao da učestvuje na izborima Bija je menjao zakone, a opozicionari su ga više puta optuživali i za lažiranje izbora.

Fotelja ostaje u porodici

Hun Sen je za premijera Kambodže izabran kada je imao svega 33 godine i na vlasti opstaje već 35 godina. Svoju vladavinu je učvrstio nasiljem i zastrašivanjem protivnika, zbog čega ga i danas kritikuju zastupnici ljudskih prava. Posle trideset pet godina autoritarne vladavine Hun Sen nema nameru ništa da menja. Poslednjih meseci u zapadnim medijima se spekuliše da premijer Kambodže priprema svog sina da ga nasledi na funkciji.

Najvoljeniji sin

Josip Broz Tito bio je na vlasti od 1945. do 1980. godine. Neprikosnoveni, doživotni predsednik Jugoslavije, balansirao je između liberalizma i autoritarizma. Pitanje je kako je Jugoslavija u kojoj nije bilo vrednosti građanskog društva i države, političkih, ekonomskih sloboda, kao ni vladavine prava, bila tolerisana i uvažavana u svetu. Pod vođstvom Tita, Jugoslavija je postala jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, koji je tokom Hladnog rata predstavljao 55 odsto stanovništva planete.

Od vođe nacije do ostavke

Nursultan Abišuli Nazarbajev je prvi predsednik Republike Kazahstan. Na toj funkciji bio je punih 29 godina, od aprila 1990. do svečane ostavke u martu prošle godine. Kazahstanom je vladao skoro tri decenije noseći titulu „vođa nacije“. Optuživan je za kršenje ljudskih prava, potiskivanje disidenata i predsedavanje autoritarnim režimom. Zapad nijedne izbore održane u Kazahstanu nije smatrao slobodnim ili poštenim.

Vlada čvrstom rukom

Aleksandar Lukašenko Belorusijom vlada već 26 godina. Njegov politički uspon počeo je 1990. godine izborom za poslanika. Kada je 1994. došao na mesto predsednika, delovao je kao populista bez posebnog plana. Međutim, on je preuzeo mnoge političke modele od komunističkih suparnika i u duhu sovjetskih prethodnika, zemljom je vladao čvrsto. Na izborima ove godine izabran je ponovo za šefa države, usledile su demonstracije, ali on nema nameru da se povuče, jer se prema njegovim rečima „vlast ne osvaja da bi se predala“.