U Hanoveru je sahranjen Obrad Vasić, a na večni počinak ispratili su ga članovi najuže porodice, njegovi šahisti i bliski prijatelji iz bivšeg Srpskog centra u kojem je aktivno radio i igrao šah. Vasić je u ovoj sredini poznat kao nastavnik ispitivač naših zemljaka koji su polagali ispite za kvalifikacije koje su u svoje vreme u Nemačkoj organizovali Radnički univerziteti iz Beograda i Sarajeva. Obrad je u Hanoveru bio jedan od najstarijih i najvernijih čitalaca i saradnika našeg lista.
Do dolaska u Nemačku 1969. Vasić je radio kao nastavnik matematike i fizike u jednoj sarajevskoj srednjoj školi. Znanje koje je stekao na Mašinskom fakultetu, racionalno je iskoristio u jednoj nemačkoj firmi, da bi kasnije u Berlinu osnovao svoju, građevinsko-uslužnu, koju je uspešno vodio do odlaska u penziju.
Pamte ga u Hanoveru kao pasioniranog šahistu i “zajedljivog” partizanovca koji je je najviše ginuo sa “nedokazanim” zvezdašima. Uvek je s ponosom isticao da je kao student bio aktivan član Partizanove skijaške ekipe.
Poznanici ga znaju kao borca za pravdu i istinu, a za vreme rata u Jugoslaviji sa suprugom Katarinom aktivno je sakupljao i vozio humanitarnu pomoć u više mesta u Srbiji i Bosni.
– Bio je uvek pravedan i pažljiv prema svim učenicima i svi su ga voleli – istakao je Miro Vrankić Obradov kolega iz Sarajeva.
Potresan oproštajni govor o očevom ratnom detinjstvu održao je Obradov sin Dejan, a Draganče, ljuti šahovski rival i okoreli zvezdaš priznao je da su u nedavnom derbiju crno-beli bili bolji.
Urna s pepelom Obradovih posmrtnih ostataka po njegovoj želji sahranjena je u Spomen-šumi na planini Dajster nedaleko od Hanovera.
Iza sebe je ostavio suprugu Katarinu, sina Dejana i kćerku Biljanu koja je na poslednji oproštaj stigla iz Njujorka.
