Nadimci koje je Ursula fon der Lajen dobila tokom 29 godina karijere u nemačkoj politici posebna su priča vezana za novu predsednicu Evropske komisije i prve žene u istoriji na toj funkciji. Dok je bila ministarka za porodicu zvali su je “Ursula-jaslice”, zbog njenog zalaganja za otvaranje više obdaništa. Potom su je prozvali “Zenursula”, kada je pokrenula inicijativu odvikavanja mladih od interneta. Potom je postala ministarka odbrane, a uglavnom muško okruženje u ministarstvu ju je prozvalo “Sačmarica-Ursi”.
Smatraju je delom liberalnog krila konzervativne Demohrišćanske unije, iako pokazuje ozbiljan autoritet. A ako je u nečemu slična Angeli Merkel onda je to što ju je teško pročitati, premda nema osobinu Merkelove da uvek traži kompromis. Ne boji se da polemiše i sukobi se ukoliko je ubeđena u svoje političke stavove.
Rođena u oktobru 1958. Ursula Gertrud fon der Lajen provela je prvih 13 godina života u Briselu gde je njen otac službovao kao jedan od pionira administracije Evropske ekonomske zajednice. Kao jedno od sedmoro dece, odgajana je u duhu hrišćanskog tradicionalizma zapadnonemačke porodice. Njen otac Ernst Albreht je prethodno bio premijer savezne države Donja Saksonija i važna figura nemačkih demohrišćana. Majka Hajdi je bila domaćica koja je duh posvećenog majčinstva usadila i svojoj ćerki Ursuli koja je i sama majka sedmoro dece.
Kako je rastao politički profil njenog oca dok je 70-ih Ursula studirala na Univerzitetu Getingen, stigla je informacija da je porodica na meti Frakcije Crvene armije, odnosno terorističke grupe Bader-Majnhof u Nemačkoj, te da je bolje da razmotri preseljenje na drugi univerzitet.
Tako Ursula dobija pseudonim Rosa Ladson, što je kombinacija porodičnog nadimka i prezimena njene američke prabake, te ne samo da je promenila fakultet, već i državu i upisala se na Londonsku školu ekonomije.
– Za mene je London bio sinonim za modernost, slobodu, uživanje u životu, isprobavanje stvari. To vreme mi je dalo unutrašnju slobodu koju sam zadržala do danas. Oduševljena sam bila kako u Engleskoj funkcionišu različite kulture u harmoniji – rekla je Fon der Lajenova evocirajući uspomene.
Ali, ekonomija je nije posebno ispunjavala iako je završila studije, te je odlučila da upiše medicinu i specijalizuje ginekologiju. Doktorirala je 1991. godine u Hanoveru. Godinu dana ranije je pristupila Demohrišćanskoj uniji (CDU), istog dana kada je njen otac podneo ostavku u Donjoj Saksoniji. Kao ministarka za porodicu je isposlovala važne odluke, od gradnje obdaništa, pa do plaćenog odsustva za očeve novorođene dece.
Udata je od 1986. godine za Hajka, fizičara sa kojim ima svih sedmoro dece. Iako partijski angažovana, nikada nije želela da ni minut slobodnog vremena provodi sa partijskim ili kolegama s posla, već je, kažu, uvek trčala kući da što više vremena provede sa porodicom. Nazivali su je “vučicom-samotnjakom” koja je prisustvo novinara uvek znala da iskoristi da privuče pažnju i pošalje poruku, ali je svima oko sebe oduvek jasno stavljala do znanja da je porodica njoj najvažnija i da neće vreme žrtvovati nauštrb supruga i dece.
Zanimljivo je da joj je ugled u vladi Merkelove toliko pao da je bila najnepopularniji ministar odbrane u večitom natezanju parlamenta i vlade oko finansiranja armije. Izbio je i skandal sa navodno neracionalno potrošenim stotinama miliona evra namenjenih Bundesveru, a koji su završili u privatnim kompanijama koje su obavljale poslove za armiju.
Ursula fon der Lajen će doslovno imati vatreno krštenje kada preuzme vođenje Evropske komisije 31. oktobra. Naime, tog dana bi Velika Britanija trebalo da napusti Evropsku uniju, što je politička situacija sa kojom se nijedan njen prethodnik nije sreo i koja će svakako imati posledice i po EU.
