Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac naše zemlje, Boško Janković (30), poslednjih godina jedan je od najuspešnijih srpskih igrača u Italiji. Međutim, ove sezone je odigrao samo šest mečeva za Veronu u Seriji A. Trenutno se oporavlja od preloma potkolenične kosti i prema proceni stručnjaka oporavak ide po planu.
Većina ljubitelja fudbala u Srbiji na pomen Boška Jankovića će reći: Kakav je igrač mogao da bude da ga povrede nisu sprečile…
– Slažem se da je tako. Ali, povrede su sastavni deo sporta, neko ih ima više, neko manje. Ja nikada u karijeri nisam imao sitne povrede, istegnuća mišića i slično. Mene kad zadesi povreda, onda to bude baš ozbiljno. Dva puta je stradalo koleno i sada fraktura zgloba, pa operacija… Tri povrede, ali tri ozbiljne. Zbog kolena sam bio godinu i po dana van terena, tako da s obzirom šta sam tada prošao, ovo sada i nije strašno – počinje Janković priču za Mocart sport dok se polako sprema za vežbe rehabilitacije povređene desne noge.
Muke sa povredama počele su kada je igrao u životnoj formi za Đenovu. Tada su prvi put stradali ligamenti kolena. I to baš kad su se za Jankovića zainteresovali Juventus, Roma…
– Imali smo tada sjajnu generaciju sa Militom, Motom, bili četvrti na tabeli. Pominjalo se mnogo toga, čuo sam i video za ta interesovanje velikih klubova. Sledeća sezona je trebalo da bude prekretnica u mojoj karijeri. Rasprodato je pola tima, Milito i Mota su završili u Interu, Krišito i Boketi u Rusiji, trebalo je da usledi sezona u kojoj bih ja bio jedna od glavnih uzdanica. I onda u poslednjoj pripremnoj utakmici, pet minuta pred kraj poluvremena mi se desi taj peh posle starta protivničkog igrača. Osetio sam strašan bol u kolenu. Znao sam da je nešto ozbiljno. A, Mondijal u Južnoj Africi se bližio…
Oporavio se Janković i postojala je šansa da zaigra na Svetskom prvenstvu. Nažalost, usledila je nova povreda istih ligamenata istog kolena.
– Možda sam i sagoreo u želji da se što pre oporavim i da zaigram na Mondijalu. Gledajući iz ove perspektive mislim da je to bio preran povratak na teren. Posle povrede prednjih ukrštenih ne sme niko da se vrati bez šest meseci pauze. Ja sam se vratio posle četiri i po. Odigrao sam prijateljski meč za Srbiju protiv Alžira, još dva u dresu Đenove i onda se to desilo.
U dresu srpske reprezentacije ga nema od kada je Siniša Mihajlović preuzeo selektorsku palicu.
– Odigrao sam jedan meč kod Mihajlovića. Na turneji kada smo igrali protiv Španije, Francuske i Švedske. To je bilo sve. Posle toga, iz ne znam kojih razloga više nisam dobijao poziv.
Povoda za takav epilog nije bilo.
– Sa moje strane nije bilo problema, a što se tiče selektora stvarno ne znam. Svako treba da snosi odgovornost za ono što radi. Igrači, treneri, ljudi u Savezu. Nikada se nisam nudio preko medija. Čast je da igraš za reprezentaciju, ali ona meni ne hrani ni ženu, ni decu. Ja od reprezentacije ne živim i za nju igram samo iz ljubavi. I uvek sam tu za Srbiju i uvek ću biti. Ne odustajem, imam 30 godina i zašto bih odustao. Još četiri-pet godina planiram da igram i mislim da sam u godinama kada mogu nešto da dam selekciji Srbije.
Kako Hrvati mogu, a mi ne?
Kao učesnik tri EP za mlade (jedini uz Baneta Ivanovića) na kojima su "orlići" dva puta igrali finale i jednom polufinale, Janković je bio projektovan za budućnost nacionalnog tima Srbije.
– Malo me boli kada vidim tu generaciju Hrvatske koju smo mi lagano pobeđivali, kako je izgurala i napravila velike rezultate. Basta i ja smo samo u toj utakmici protiv Modrića, Kranjčara, Eduada, Ćorluke i kompanije bukvalno igrali duple pasove petama, radili šta smo hteli… Nikada reprezentacija nije dobila ono što je trebalo od nas koji smo blistali u mladoj selekciji. Osim Ivanovića i Kolarova, sada i Baste. Zato kažem da svako treba da odgovara za svoje izbore. Zato se i nismo kvalifikovali za poslednja takmičenja. Dva smo propustili, a sada i u trećem imamo probleme.
Zadovoljan karijerom
Povrede nisu pokvarile sliku o uspešnoj Jankovićevoj karijeri.
– Neko ima lakši, a neko teži put u karijeri. Znam da sam mogao da napravim mnogo bolju karijeru da mi se to nije izdešavalo. Ali, ne mogu da kažem da sam nezadovoljan. Igram fudbal u jednoj od najjačih liga na svetu, živim u Italiji, imam divnu porodicu, igraću još pet godina. Moram da budem zadovoljan. I posle tih povreda sam se vratio i odigrao dve dobre sezone u Đenovi, bio sam i kapiten. Mnogo fudbalera se i ne vrati na taj nivo, ja sam makar ostao na istom. Posle četiri godine od prve povrede, ne osećam nikakve probleme sa kolenom – ističe Boško Janković.
Igrao i u Ubu
Datum rođenja: 1. mart 1984.
Godina: 30
Mesto rođenja: Beograd
Visina: 1,83m
Karijera: Crvena zvezda (mlađe kategorije), Jedinstvo Ub (pozajmica), Crvena zvezda, Majorka, Palermo, Đenova, Verona
Reprezentacija: Srbija (31 meč – pet golova)
Povrede osakatile Veronu
Verona je realnost Boška Jankovića…
– U Veroni sam drugu sezonu. Prošle sezone smo imali uspeha kao tim, ja sam takođe bio zadovoljan iako je moglo i bolje. Bili smo najprijatnije iznenađenje i igrali odlično. Povreda me sada usporila, ali vraćam se na teren krajem januara i imaću četiri meseca da odigram što bolje i pomognem da se izbori opstanak. Krenuli smo bolje nego prošle sezone i onda se desio pad. Imamo baš mnogo povređenih igrača. U ovom momentu nam fali sedam ili osam igrača koji su bili planirani da igraju. Stvarno mnogo. Potrebno nam je još oko 20 bodova da izborimo opstanak i mislim da neće biti problema da to i ostvarimo.
CRVENA ZVEZDA MU JE DRUGA KUĆA
Nedostaje mi gol protiv Partizana
Bio je deo poslednje velike generacije Zvezdine dece.
– Nažalost je tako. Imali smo mnogo jaku generaciju. Kada pogledaš sada gde ti igrači igraju ili su igrali, onda je jasno kakva smo generacija bili. Pobeđivali smo velike ekipe poput PSV-a, Jang Bojsa, igrali egal sa Milanom na San Siru. Osvojili smo dve duple krune, bila je sjajna atmosfera u ekipi. Ne mogu da kažem da nije bilo klanova, ali nikada nije dolazilo do čarki ili zavisti. A, sva ta atmosfera zapravo dolazi od rezultata koji su kod nas bili dobri.
Kad vrati film na crveno-bele dane za nečim žali.
– Jedino što mi je nedostajalo u karijeri je što nikada nisam dao gol Partizanu. Nažalost, nisam igrao dugo. Samo tri ili četiri
derbija. Zbog toga žalim. Posle godinu i po dana sam prodat Majorki.
Možda se jednog dana vrati i postigne toliko željeni gol u večitom derbiju.
– Ne znam… Meni je Zvezda druga kuća. Neću da pričam koliko mi je stalo do Zvezde, ali mislim da je u ovom trenutku nerealno da razmišljam o povratku i da navijačima dajem lažnu nadu. Naravno, bilo bi mi drago da još jednom budem deo tog kluba, a kada će se i da li će se to desiti, ne mogu da kažem u ovom trenutku – kaže Janković.
