Najdublji deo Jadrana zagreva se višestruko brže nego što se očekivalo. Promene koje su se očekivale tek krajem veka, događaju se već danas, pokazalo je međunarodno istraživanje u kome su učestvovali i naučnici sa Instituta “Ruđer Bošković” (IRB).
Naučnici IRB-a analizirali su podatke prikupljene u Južnojadranskoj kotlini, najdubljem delu Jadrana, i došli do rezultata koji pokazuju ubrzano zagrevanje i zaslanjivanje dubokih voda, višestruko brže od klimatskih projekcija.
To znači da se promene koje su se očekivale tek krajem veka događaju već danas, s ozbiljnim posledicama za ekosisteme, klimu i obalske zajednice – saopšteno je iz Instituta.
Najbrže zabeležene promene
Temperatura mora na dubini od 1.000 metara u protekloj deceniji porasla je za 0,8 Celzijusovih stepeni, a salinitet se povećao za 0,2 jedinice (PSU). Ti trendovi predstavljaju najbrže zabeležene promene u dubokim mediteranskim vodama i mogu signalizirati trajnu promenu klimatskog režima u regionu, ističe se u saopštenju, prenosi “Jutarnji list”.
Rad dr sc Elene Terzić i dr sc Ivice Vilibića objavljen je u “Limnology and Oceanography Letters” i rezultat je međunarodne saradnje hrvatskih, italijanskih i slovenačkih naučnika koji su kombinovali podatke sa različitih okeanografskih platformi.
– Posebno nas brine činjenica da se promene ubrzavaju. To nije postupno prilagođavanje, već brza tranzicija prema novom stanju koje još ne razumemo u potpunosti – ističe Vilibić.
Ubrzano zagrevanje i zaslanjivanje dubokih voda ima značajne implikacije za bioraznovrsnost, klimu i obalske zajednice te ukazuje na potrebu preciznijeg modeliranja promena u zatvorenim morskim basenima poput Mediterana.
Prirodni termostat Mediterana
Jadransko more može se zamisliti kao prirodni „termostat“ Mediterana jer izmenom topline utiče na temperaturne obrasce celog basena, objašnjavaju sa IRB-a. Kada se tokom zime u plitkom severnom Jadranu formira hladna i gusta voda, ona tone prema dnu i kroz Otrantska vrata ulazi u duboki Mediteran. Tako Jadran vekovima pokreće sistem struja koji osigurava stabilnost i dotok kiseonika u dubine Mediterana.
Međutim, taj prirodni sistem sada se menja. Tradicionalno hladna voda koja se formira kod hrvatskih obala postaje sve toplija i slanija, i tako umesto da rashlađuje duboke mediteranske vode, Jadran šalje toplije vode koje dodatno zagrevaju ceo sistem.
Glavni uzrok tih promena leži u kombinaciji globalnog zagrevanja i promena u obrascima padavina i rečnih dotoka. Povećane temperature vazduha znače da se na površini mora formira manje hladne vode, dok promene u količinama padavina i rečnih pritoka rezultiraju slanijom vodom u severnom Jadranu.
Uticaj na klimu Evrope
Iz IRB-a ističu da se taj trend ubrzava i da je stopa zagrevanja dubokih voda u razdoblju od 2012. do 2024. porasla na 0,8 Celzijusa po deceniji, dok su pre bile oko 0,2 stepena u jednom veku.
Promene u dubokim vodama već sada utiču na morski život. Vrste prilagođene hladnijim uslovima koje su se tradicionalno skrivale u dubokim, hladnim vodama sada se suočavaju sa ubrzanim promenama svog staništa.
Promene u dubokom Jadranu mogu da utiču na čitav evropski klimatski sistem. Promene gustine dubokih voda utiču na porast nivoa mora duž evropske obale Mediterana, a naučnici procenjuju da bi trenutni trendovi mogli dovesti do dodatnih 3,3 milimetra godišnjeg porasta nivoa mora, naveli su, između ostalog, iz IRB-a.
