Od davnina ljudi tragaju za tajnim sastojcima koji bude strasti i raspaljuju maštu. Kroz istoriju, različite civilizacije pripisivale su posebna svojstva određenim biljkama i začinima, verujući da upravo oni kriju moć ljubavi i požude.
Bilo da se koristili u svečanim ritualima, kulinarstvu ili u ličnim trenucima intimnosti, ovi prirodni afrodizijaci ostali su simboli uzbuđenja i hedonizma koji prevazilaze vekove.
Lovor
Lovor je u starom Rimu bio mnogo više od obične biljke – predstavljao je simbol muškosti i pobede. Pobednici, junaci i pesnici krunisani su lovorovim vencima, ali ono što je manje poznato jeste da je lovor imao i reputaciju biljke koja budi vitalnost i snagu.
U kulinarstvu se koristi oprezno, jer njegov snažan i pomalo gorak ukus ne dozvoljava preterivanje. Ali upravo ta jačina bila je razlog zbog kojeg se verovalo da lovor podstiče izdržljivost i donosi osećaj nadmoći i moći, čak i u ljubavnom zanosu.
Origano
Još u antička vremena origanu su pripisivana posebna svojstva. Smatran je biljkom koja donosi radost i podstiče toplinu među zaljubljenima. Kada bi se origano koristio u jelima, verovalo se da on u telu raspiruje želju i povećava privlačnost.
Njegov miris, topao i pomalo sladak, oduvek je povezivan sa ljubavnim čarolijama. U pojedinim predanjima, nošenje venčića od origana značilo je da osoba priziva ljubav i otvoreno pokazuje spremnost za romantične pustolovine.
Đumbir
Đumbir je u antičko doba bio najpoznatiji prirodni afrodizijak. Smatran je izvorom ljubavne snage i nezaobilaznim saveznikom strasti. Muškarci su pili čaj od njegovih cvetova kako bi probudili svoju potentnost, dok su devojke koje su nosile venčiće od belih cvetova đumbira važile za izazovne i zavodljive.
Kada je đumbir iz Egipta stigao u Rim, odmah je proglašen “ljubavnim začinom”. Tokom 17. veka bio je omiljen u francuskim dvorovima, a kuvari Madam de Beri pripremali su smesu od žumanaca i đumbira kojom su podsticali kurtizane, ljubavnike, pa čak i samog Luja XIV, na strast bez granica.
