pixabay.com

Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat u okviru kojeg su otvoreni Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnosti, kao i specijalizovani Dom legata, jedan je od onih koji je posvetio svoj život očuvanju zaostavštine mnogih ljudi značajnih za srpsku istoriju i kulturu. Bilo da je reč o piscima, novinarima, slikarima, državnicima, glumcima ili profesorima, njihov značaj čuva se od zaborava u Adligatu.

-Veoma je značajno da se sačuvaju porodični arhivi, sva ona dokumentacija koju čuvate kod kuća, a koja će možda jednog dana završiti na đubrištu, jer sadrži ključne informacije o našem trajanju. Adligat je još 2010. godine uputio javni poziv da se Udruženju poklanjaju knjige i arhivska građa, dok se Biblioteka Lazić bavi čuvanjem građe još od početka 18. veka. Tokom ovog perioda Adligat i Biblioteka „Lazić“ preuzeli su više od 400 biblioteka i arhivskih celina, uključujući 1.700 dokumenata iz arhive Uroša Predića, više hiljada rukopisa i dokumenata Mihaila Petrovića Alasa, pisma Save Šumanovića, Miloša Crnjanskog i mnogih drugih velikana, kao i 40 legata najznačajnijih ličnosti srpske i evropske kulturne scene – rekao je Lazić.

Novinari su ga često nazivali čuvarem srpske kulture.

– Kad me pitaju koliko dugo se bavim spasavanjem kulture i knjiga, ja volim da kažem – samo 250 godina. Ja sam deveta generacija posvećenika srpske kulture. Naslednik sam porodične tradicije, porodičnog spasavanja onog najvrednijeg – našeg identiteta, umetnosti, književnosti, pisane reči – rekao je Lazić.

Za više od 100 zemalja najveće zbirke knjiga nalaze se u Adligatu. Kako Viktor kaže, te zbirke su potencijalni ne samo kulturni već i diplomatski most između Srbije i tih zemalja i zahvaljujući tim zbirkama ugled Srbije u svetu je značajno porastao.

– Želite li da svojoj deci pokažete originalno Hajduk Veljkovo pismo? Rukopis Nikole Tesle, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić, Save Šumanovića? Nameštaj porodice Obrenović? Prvu srpsku štampanu Bibliju? Oružje kojim smo se oslobađali od Turaka 1804. godine? Sve to možete videti u našem muzeju. Štaviše, ljudi iz celog sveta dolaze u Srbiju samo zbog toga, ne govorim samo o novinarima, već o čitavim porodicama koje su se, samo u toku ove godine, zaputile iz Francuske, Indonezije, Holandije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju s jedinim ciljem da posete muzeje Adligata. Nemojte čekati da vas u Adligat dovedu Holanđani, Francuzi, Kinezi ili Arapi, dođite sami da vidite svoje i svetsko kulturno blago – poručuje Viktor Lazić

– Mnogi su sumnjali, pitali se šta ja to radim. Zašto dovlačim prljave knjige? Koliki li profit od toga imam? Ima i danas ljudi koji ne shvataju da postoji i drugi interes, sem materijalnog. Suštinski, duhovni, intelektualni interes. Interes da se nešto spasi i sačuva, da se nešto uradi i ostavi svom narodu – kaže Lazić, savremeni borac za kulturu srpskog naroda.

Misija jača od golgote

– Tradiciju sakupljanja knjiga započeo je sveštenik Mihailo Lazić u osvit 18. veka. Biblioteku je, u selu Kumane kod Zrenjanina, 1882. godine za javnost otvorio moj čukundeda Aleksandar Lazić, u čast nezavisnosti Srbije i pripajanja Vojvodine Srbiji. Život te biblioteke bio je buran koliko i srpska istorija – nekoliko puta je gotovo sasvim uništena. U Prvom svetskom ratu moj pradeda Luka Lazić, strepeći za biblioteku, ušiva nekoliko najvrednijih knjiga u topao gunj, s namerom da stupi u srpsku vojsku. Preživljava albansku golgotu i stiže u Drač, gde je njegov brod ubrzo torpedovan. U opštoj pometnji, kako bi spasao život svom komandantu, Luka skače u more i knjige bivaju uništene. Međutim, moj knjigoljubivi predak ne odustaje. Na Krfu i u Solunu pomno sakuplja srpsku izbegličku štampu i tako začinje našu današnju kolekciju ratne štampe, jednu od najbogatijih u čitavom regionu. Digitalizaciju ovog blaga organizovala je Britanska biblioteka iz Londona u saradnji s Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“. Između dva svetska rata Biblioteka „Lazić“ imala je 20.000 knjiga, ali i malu pozorišnu trupu! Za ono vreme to je bio ogroman uspeh. Sad je valjda jasno zašto imam tako krupnu viziju – najveći hram knjige između Beča i Istanbula! Već sam sakupio više od milion bibliografskih jedinica, a tu je i nekoliko desetina hiljada rariteta – rekao je Lazić.

Baka prepoznala strast

Ideju da osnuje biblioteku i muzej Lazić je dobio još kao dečak:

– U školi sam, krišom od roditelja, novac za užinu trošio na knjige, koje sam kupovao od preprodavaca. Ta strast me nikada nije napustila, a u detinjstvu ju je prepoznala moja baka Danica. Jednog dana je doputovala iz Banata i zatražila da malo nasamo porazgovaramo. Iz džepa velike kecelje izvadila je porodično ordenje i stavila ga u moje dečačke ruke. Imao sam svega devet godina, ali sam shvatio da me baka vidi kao naslednika Biblioteke „Lazić“ i porodične tradicije duge devet kolena.