Najveće mane Srbije su, iz ugla investitora, nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir na koji utiče često menjanje zakona i njihova nepotpuna primena, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). U sektoru energetike, napominju u NALED, pokazalo se da propise menjamo na dve godine ili čak češće. Kad je reč o obnovljivim izvorima energije, Srbija se pojavila na mapi ozbiljnih investitora 2008. godine, kad je napravljena Studija izvodljivosti projekata OIE. Tada je predloženo da za energiju dobijenu iz vetra podsticajna cena bude 11,5 evrocenti po kilovat-satu i to je dodatno podstaklo interesovanje ulagača. Međutim, Vlada Srbije u novembru 2009, sa godinu dana zakašnjenja, donosi Uredbu u kojoj smanjuje predloženu otkupnu cenu sa 11,5 na 9,5 evrocenti. U tom trenutku većina investitora koji nisu otišli iz Srbije u tih godinu dana čekanja – odlazi. Onima koji su ipak ostali, bilo je važno i usvajanje Uredbe o korišćenju poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe. Iako je Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet 2009. godine, prateća uredba nije ni do danas.
