Printscreen
Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić

Da li će sutrašnji briselski susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija spustiti tenzije koje Priština podiže u proteklih mesec dana ne zavisi ni od Prištine ni od Beograda, već od zapadnih centara moći, kaže za “Vesti” diplomata Zoran Milivojević.

– Niti Kurti odlučuje sam kako će se ponašati, niti će odlučivati ubuduće, a nije odgovornost ni na našoj strani. Što se Kurtija tiče, već godinu dana smo svedoci jedne politike koja, u najmanju ruku, izaziva tenzije. Način kako on sprovodi politiku, poslednjih mesec dana je direktna pretnja stabilnosti i bezbednosti u regionu. Zato kažem, ne zavisi od nas – pojašnjava Milivojević.

Smatra da bi ovaj susret mogao da donese preokret, ali i ne mora jer, kako kaže, ako je suditi prema onome što se čuje iz Prištine, onda u preokret ne veruje.

– Kurti ne odustaje od političke platforme “priznanje i ništa više” i u tom pravcu vrši pritisak korišćenjem svih sredstava, uključujući i nasilna. To je demonstrirao do sada i sa upadima ROSU na sever Kosova, i pritiscima na srpski narod, kao i zloupotrebom svih mehanizama vlasti na terenu. Za to nije dobio nikakve sankcije, pa je logično zaključiti da ima podršku za takvu politiku – tumači on.

Ciljevi Kurtijeve i politike zapadnih centara moći se, kaže Milivojević, podudaraju, a razlika je samo u metodologiji izvršenja. To bi, ističe on, otvoreno trebalo reći.

– I jedni i drugi žele potvrdu kosovske državnosti na štetu Srbije. Međutim, u meri u kojoj Zapadu ne odgovara otvaranje žarišta i nova destabilizacija regiona u tom smislu možemo na sledećem sastanku imati pozitivan ishod – mišljenja je ovaj diplomata koji naglašava da sva ponašanja Prištine i Kurtija zavise od Vašingtona, Londona i dela Brisela i nema potrebe vršiti velike analize.

Kosovu se, kako je naveo, toleriše, a na Srbiju vrši pritisak da prihvati tzv. realnost, ali Beograd ne menja stav.

– Dijalog da, razgovori o normalizaciji odnosa da i u prvom planu izvršenje prvih šest tačaka Briselskog sporazuma. To može da bude platforma budućih razgovora o normalizaciji, jer nema razgovora o priznanju – pojasnio je Milivojević.

(Ne)slana šala

Iz Vašingtona se čulo da očekuju i razgovore SAD o ZSO, a nedavno je izaslanik SAD Gabrijel Eskobar rekao da ta zajednica treba da bude formirana u skladu sa kosovskim Ustavom.

– Stav Srbije je da ZSO može da bude onakva kakva je definisana Briselskim sporazumom, a taj dokument je međunarodni, jer u njemu učestvuje EU. Prema tome, ne važi unutrašnje pravo i nikakav Ustavni sud u Prištini. Briselski sporazum je kao međunarodni dokument, stariji od svakog unutrašnjeg prava i mora se ugraditi u sistem KiM kao protektorata UN. Dakle, nema razgovora da neki Ustavni sud arbitrira i Srbija neće promeniti stav oko toga – pojasnio je Milivojević.

Vučić je na Eskobarovu izjavu reagovao pitanjem da li je to šala.

– Je l’ se vi to šalite, je l’ to neslana šala… Ako nešto mora da bude u skladu sa ustavom Kosova, što smo uopšte pregovarali – upitao je pre nekoliko dana Vučić.

Rat kao alibi

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je povodom sutrašnjeg susreta rekla da je problem što Aljbin Kurti nije uradio ništa za svoj narod na ekonomskom planu za razliku od Srbije, koja je stigla do mesta lidera u regionu.

– Naporno smo radili i napravili mnogo, tako da možemo mnogo toga i da izgubimo. Sve što smo uradili danas je na kocki ako ne uspemo da sačuvamo mir i stabilnost. Kurti, sa druge strane, nije napravio ništa i ne može ništa da izgubi, pa mu rat dođe kao alibi za neuspehe – kazala je ona.

Iznuđeni razgovori

Briselski sastanak Vučić-Kurti, Zoran Milivojević vidi kao iznuđen, jer zapadni centri moći imaju tri razloga za te razgovore.

– Politika Kosova zaista izaziva tenzije koje mogu dovesti do destabilizacije, i to su shvatili. Stvar broj dva je što se pitanje KiM ne može rešavati bez Srbije, a Srbija nije ista kao ona od pre nekoliko godina, već ima jasan stav i to su razumeli. Poslednji, treći razlog su međunarodne okolnosti. To je mozaik u kojem su morali da prelome i nekako stanu na put Kurtijevoj politici, ne do kraja, ali makar delimično, jer je pretila eskalacija – pojašnjava Milivojević.