Moskva je više puta predlagala Zapadu rešavanje protivrečnosti u oblasti bezbednosti, ali nije postojala spremnost političkog vođstva da se pozabavi tim pitanjem, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
– Trenutno stanje odnosa Rusije sa Zapadom ima svoju predistoriju i prilično duboke uzroke. Glavni je zapadna ekspanzija – vojna, ekonomska, kulturna i ideološka – na Istok, ka granicama naše zemlje, na postsovjetski prostor. Ta ekspanzija se sprovodi nekoliko decenija uz praktično potpuno ignorisanje vitalnih interesa Rusije, pre svega u oblasti bezbednosti – rekao je Rjabkov na proširenoj sednici Ekspertskog saveta Odbora za međunarodne poslove, pod nazivom „Transatlantski pritisak na Rusiju: najbliže perspektive i granice eskalacije“.
– Više puta smo pozivali naše zapadne susede, i ne samo susede, već one koji pripadaju kolektivnom Zapadu, da reše protivrečnosti koje su stvorili u oblasti bezbednosti, pre svega evropske bezbednosti – naglasio je on.
Diplomata je podsetio da je Rusija u decembru 2021. godine ponovo pokušala da reši ovo pitanje objavljivanjem nacrta sporazuma između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a o bezbednosnim garancijama.
Međutim, kasniji kontakti sa SAD i u formatu Rusija-NATO pokazali su potpuni nedostatak spremnosti sa druge strane ne samo da se bavi usaglašavanjem takvih sporazuma, „već jednostavno da se udubi u te zabrinutosti, a kamoli da radi na njihovom rešavanju“, istakao je Rjabkov.
Krajem 2021. godine, rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je nacrte sporazuma između Rusije, SAD i NATO-a o bezbednosnim garancijama. Dokumenti su, između ostalog, isključivali dalje širenje Alijanse na istok i pristupanje Ukrajine, raspoređivanje dodatnih trupa i naoružanja van zemalja u kojima su bile prisutne prema stanju od maja 1997. godine, a predviđali su i odustajanje od svake vojne aktivnosti NATO-a u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Zakavzazju i Centralnoj Aziji.
Moskva je takođe izjavila da se mora zvanično dezavuisati odluka Bukureštanskog samita NATO-a 2008. godine da se Ukrajini i Gruziji dozvoli da postanu članice NATO-a, jer je u suprotnosti sa obavezom lidera svih država učesnica OEBS-a da ne jačaju sopstvenu bezbednost na račun drugih.
