U. Raš
Tamarin ansambl: Kud Mladost na bini Centra Sava

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici.

Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.

Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Tamaru Mušić (22) iz Leobersdorfa folklor je mnogo više od igre. Za nju je to glavna spona sa srpskim narodom. Rođena je u Austriji, ali svoje poreklo ponosno ističe gde god da se nađe. Već 11 godina član je KUD-a Mladost.

– Počela sam da igram kao devojčica. Išla sam često sa roditeljima na različite manifestacije, gde smo imali priliku da vidimo folklorne ansamble kada nastupaju. Mnogo mi se svidelo to što sam videla. Počela sam da nagovaram roditelja da se i ja oprobam u tome. Stalno sam im ponavljala: „Želim i ja da idem da igram.“ Ma, popela sam im se na glavu – kaže Tamara kroz osmeh.

Čekala je i dočekala priliku. Čim je u blizini njene kuće osnovan KUD, odmah je pozvala drugaricu.

– I ona je imala istu želju kao i ja. Odmah smo počele da vežbamo. Danas bez folklora ne mogu da zamislim svoj život – kaže Tamara.

Njenu volju da tolike godine ne posustaje održale su dve ključne stvari. Prva je divno druženje sa brojnim prijateljima koje je stekla na folkloru, a druga je komunikacija sa svojim narodom.

– Jednostavno volim da igram. Moj tata često ume da kaže: „Čovek bez svog jezika i svoje kulture nije čovek.“ To je postalo i moja životna krilatica. Uvek smo se kod kuće trudili da održimo srpski jezik, da se samo on čuje kad razgovaramo i da održavamo lepe srpske običaje. Tata je uvek insistirao na tome. On me je naučio i ćirilično pismo. Svako veče smo čitali priče na ćirilici. Trudim se da naučim što više mogu o srpskoj istoriji i tradiciji kako bi to jednog dana prenela svojoj deci. Nadam se da će se ta znanja, usvojena od svojih roditelja, prenositi dalje s generacije na generaciju. Što sam starija, sve više imam potrebu da se povezujem sa svojim korenima – objašnjava Tamara.

Evropska smotra za nju je uvek sjajna prilika da uživa u svemu što naš nacionalni identitet može da ponudi.

– Volim da dođem na smotru, a zadovoljstvo je veće kada se ona održava u matici. Niko od nas ne juri pehare, već nam je važno da se družimo i upoznajemo – zaključuje devojka iz Leobersdorfa.

Srpska u srcu

Tamara Mušić korene vuče iz Republike Srpske.

– Moj tata potiče iz malog sela Prvan, nedaleko od Banjaluke. Mama je iz Brčkog. Zbog toga mi je posebno draga prošlogodišnja smotra jer se održavala u Banjaluci. A tamo se uvek osećam kao svoj na svome. Često posećujem Republiku Srpsku. Koristim svaku priliku da dođem i uživam u lepotama ovih naših divnih predela – ističe Tamara.

U kolu sa dečkom

Pored prijatelja, brojnih putovanja i novih saznanja o sopstvenom narodu, Tamari je folklor u život doneo i ljubav.

– Svog dečka sam upoznala zahvaljujući folkloru. Zove se Dalibor. Jedno vreme je igrao u mom KUD-u, tako smo se i upoznali. Nisam nikada razmišljala o tome, ali mi je drago što sam baš tu upoznala njega. Ista interesovanja nas vezuju, a i baš volim što je, da tako kažem, naš. Uvek se bolje razumem sa nekim iz mog „plemena“ nego sa strancima – iskrena je Mušićeva.