Z. Raš
Srbi iz Dežele: SPD "Nikola Tesla" na bini

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici.

Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Rat i teška situacija na prostoru Republike Srpske odveli su devedesetih roditelje Snežane Demonjić (16) u Sloveniju. Svoje mesto pod suncem našli su u malom gradu Postojna, gde su dobili i Snežanu.

– Moji vode poreklo iz Prnjavora i s Ozrena. U Sloveniji su potražili mirniji i lepši život. To ne znači da su zaboravili svoju rodnu zemlju. Mi dolazimo često, svakog drugog meseca. Mnogo volim da dođem, jer u Sloveniji nema te opuštenosti koje ovde ima. Ljudi su povezaniji, porodice se više druže. Osećam ljubav na svakom koraku, i to je ono što mi najviše prija. Iako sam rođena u Sloveniji, moj dom je pre svega u Republici Srpskoj – kaže za „Vesti“ Snežana.

Kad dođem kod bake, znam da me uvek čeka domaća hrana.

– Nigde nema supice kao u bakinom loncu. Pa pogača, domaće pile.. Ma savršenstvo! – objašnjava Snežana.

Na Smotru folklora stigla je sa svojim ansamblom SPD „Nikola Tesla“ iz Postojne. U Beogradu je, kako kaže, istinski uživala.

– Ovde je veoma lepo. Beograd je veliki grad, ima toliko toga lepog da se obiđe. Noćni život je veoma živ, na ulicama se u svako doba dana i noći mogu čuti smeh i graja. Koliko god da ovaj narod teško živi, vedar duh ga ne napušta. Zato sam srećna što sam baš s ovog prostora. Moji prijatelji i ja nastupamo u revijalnom delu i drago nam je što smo deo svega ovoga. Folklorom se bavim od osnovne škole i mnogo volim da nastupam. Time se bavio i moj stariji brat, ali i tata, pa sam nastavila porodičnu tradiciju – kaže tinejdžerka iz Slovenije.

Folklor joj je doneo mnogo prijatelja, lepih poznanstava i nezaboravnih putovanja.

– Druženja na probama i van njih su zaista lek za dušu. Naravno, na taj način nastavljamo srpsku tradiciju, učimo više o kulturi i istoriji srpskog naroda. Folklor mi je doneo mnogo toga. I suza, i sreće, i ljubavi… Upoznala sam svet, druge kulture, a to sve obogaćuje čoveka – ističe Snežana.

Kako kaže, uživa u pripremanju tradicionalnih srpskih jela za svoje prijatelje Slovence.

– Umem da kuvam, a kažu da spremam odličnu sarmu. Stalno im pričam o našoj bogatoj istoriji i običajima. Pozivam ih na naše pravoslavne praznike. I oni mene uče više o svojim običajima i jelima. Suština i jeste u u ljubavi i razmeni svega lepog što nosimo u nama – zaključuje Snežana.

Snežana Demonjić

Jezik je srž identiteta

Snežana srpski jezik govori perfektno. Na to je veoma ponosna.

– Srpski sam naučila pre svega kod kuće. Mojoj porodici je veoma važno da očuvamo jezik jer je to jedini način da taj jezik opstane, ali i da posle mogu da ga prenesem na svoju decu u budućnosti, a oni svojoj deci. Samo ljubavlju i upornošću se prenosi identitet čiji je glavni sastojak jezik – ispričala je Snežana.