Z. Raš
Druženje posle dvodnevnih nastupa: Zajedničko veselje učesnika smotre

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari.

U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih. Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Na propuštaju smotre: Vojo i Višnja Gavrilović

Evropska smotra folklora daleko je od običnog takmičenja. To je prilika da mladi iz rasejanja pokažu sa koliko energije i volje održavaju srpsku tradiciju, da iskažu svoju želju da očuvaju identitet, ali i mesto okupljanja svih onih koji u tome uživaju. Bračni par Višnja i Vojo Gavrilović zaputili su se iz Nemačkog grada Švelin pravo u Beograd da uživaju u nastupima mladih folkloraša. Nikad nisu obukli nošnju i popeli se na scenu, ali srce zaigra svaki put kada gledaju nastup nekog ansambla.

– Mi ne propuštamo. Mnogo mi je žao što nisam nikad naučila da igram. Obožavam folklor, fascinirana sam kako su sve koreografije kompleksne i predivne. Nošnje su tako raskošne i prikazuju svu lepotu naše tradicije. To je razlog zašto uvek dođem da pogledam nastupe na Smotri, jer mi se srce ispuni nekom posebnom energijom. Toliko lepote, običaja, svega onoga lepog što mi kao narod imamo se sakupi u tim koreografijama. I mnogo sam ponosna na sve te mlade ljude koji vole svoju otadžbinu, koji znaju svoje korene i žele da prenesu tu ljubav na sledeće generacije – kaže za „Vesti“ Višnja.

Ona u Nemačkoj živi već 23 godine. U beli svet je, kako kaže, otišla zbog ljubavi.

– Moj suprug je kao dečak otišao da živi sa roditeljima tamo. Raspuste je provodio na ovim prostorima, pa smo se tako sreli i zavoleli. Zaljubila sam se i krenula za njim daleko od kuće. Nisam se nikad pokajala, jer uživam u divnom braku i volimo se kao prvog dana – rekla je Višnja.

Rodila se u Čapljini u Hercegovini, dok je Savo poreklom iz okoline Goražda u Bosni.

– Svakom dolasku u BiH i u Srbiju se neizmerno radujemo i nas dvoje i naša deca. Prenela sam i na njih ljubav prema ovom prostoru. Govore srpski jezik, ja sam na tome uvek insistirala. Uvek su sa radošću raspuste provodili kod bake i deke. Tu su mi sestre, grobovi mojih roditelja, prijatelji… Vuče me sve moje, lakše se ovde diše. Moj suprug je otišao kao dete, pa sam ja ta koja više pati za ovim ovde, jer sam otišla kao odrasla devojka kada sam već ovde imala neki život. Čim se pređe granica, osećam se bolje. Zato i volim folklor, on mi pomaže da nekako održim vezu sa svojim narodom i da ne zaboravim – kaže Višnja.

Povratak korenima

Višnja i Vojo su izgradili svoj život u Švelinu, ali ipak razmišljaju o povratku na ove prostore.

– Kad uđemo u godine, možda se vratimo. Srce vuče, duša hoće ono što hoće. Ako se ne vratimo za stalno, onda ćemo sigurno organizovati svoj život da živimo malo ovde, malo tamo. Meni bi to veoma značilo, jer što sam starija sve više imam potrebu da se vraćam tamo odakle sam započela svoj život. Kad sam bila mlađa nije bilo tako, ali valjda s godinama to tako ide. Ovde je mentalitet kakvog nema na svetu i ja baš volim što sam deo njega – ističe Višnja.

Okupljanja u crkvi

– Crkva je još jedna spona između matice i dijaspore. Kad su veći praznici mnogi se Srbi okupljaju u crkvi. Ja se trudim da održavam tradiciju, ali i da to prenosim na svoju decu. Važno je da znaju odakle su potekli – kaže Višnja.