Mobilni telefoni su često uzrok saobraćajnih nesreća, ali da li to znači i da policija sme da ih oduzme u cilju istrage? Povod za ovu dilemu jeste to što je policija nemačke pokrajine Severna Rajna – Vestfalija odnedavno uvela praksu da radi utvrđivanja uzroka nesreće zapleni mobilne telefone vinovnika udesa u saobraćaju.
"Mi ne želimo da znamo sa kim je razgovarano, nego samo da li je mobilni telefon u trenutku nesreće bio korišćen", rekao je Helmut Simon, šef saobraćajne direkcije Severne Rajne – Vestfalije.
|
Zatražena dozvola tužioca |
Pravni eksperti su, međutim, skeptični. Po pravilu se u okvirima krivične istrage mogu zapleniti određeni predmeti, kažu oni, a to je slučaj i sa auto-udesima, posebno ako su u njima određene osobe pretrpele štetu. Međutim, kada je u pitanju mobilni telefon, onda važe stroga pravila koja se tiču sačuvanih podataka i samim tim zakona o tajnosti telekomunikacija. Savezni ustavni sud je 2005. doneo odluku o pretpostavkama za zaplenu mobilnih telefona u okviru kućnog pretresa, po kojoj je njihovo oduzimanje ograničeno na istrage krivičnih dela od posebnog značaja. Za zaplenu je neophodno sudsko odobrenje, koje samo u izuzecima može da zameni odobrenje državnog tužilaštva, ali nikako i policije.
Iz ovoga se vidi da je procedura za oduzimanje mobilnih veoma stroga. Nema nijednog razloga da isti uslovi ne važe i kod saobraćajnog udesa, piše "Kelener Štat-Ancajger".
Umesto oduzimanja mobilnog telefona bilo bi mnogo uputnije da se od telefonske kompanije potraži informacija da li je u vreme nesreće korisnik razgovarao ili slao SMS poruku.
Zaključak iz cele priče je da policija ne može tek tako da oduzme mobilni telefon posle nekog saobraćajnog udesa. Njegova zaplena, ako je uopšte neminovna, mora da se desi samo pod strogim uslovima i ne može da se sprovodi paušalno.
