Sjedinjene Američke Države uvele su Švajcarskoj rekordnu carinu od 39 posto – najvišu među razvijenim zemljama – i to ne samo na luksuzne satove, čokoladu i kozmetiku, nego i na milijarde dolara vredno zlato koje svake godine prolazi kroz alpsku zemlju.
Prema objašnjenju Washingtona, carine su odgovor na ‘nepravedne trgovinske prakse’ koje omogućuju švicarskim proizvođačima širok pristup američkom tržištu, dok američki izvoznici nailaze na barijere. Donald Tramp posebno je isticao trgovinski deficit sa Švajcarskom od 48 milijardi dolara, optužujući tu državu da ‘iskorištava’ SAD.
Nove carine, koje su stupile na snagu 7. avgusta, posebno će pogoditi izvoz luksuzne i potrošačke robe. Očekuje se značajno poskupljenje satova, kozmetike, preciznih instrumenata i čokolade na američkom tržištu. No glavni kamen spoticanja postalo je zlato, piše DW.
Problem je švajcarsko zlato
Švajcarski sektor prerade zlata dospeo je u središte pažnje jer ima iznenađujuće veliku ulogu u ekonomiji, što na papiru dodatno povećava trgovinski disbalans. Američka administracija u svoje carinske obračune uračunala je i milijarde dolara vrednosti zlata koje svake godine prolazi kroz Švajcarsku.
Na prvi pogled čini se da Švajcarska zarađuje bogatstvo prerađujući zlato iz Afrike, Azije, Australije i Južne Amerike. Više od 2.000 tona zlata godišnje se uvozi, najčešće iz posredničkih fabrika u Londonu, New Yorku i drugde, a zatim ponovno izvozi.
Iako je najveći svetski centar za finu preradu zlata, švajcarski sektor je malen – postoji samo pet velikih pogona za preradu s oko 1.500 zaposlenih. Mada je vrednost metala velika, zarada od njegove prerade u poluge, investicijske kovanice i precizne delove za satove, elektroniku i nakit minimalna je.
Nagli rast potražnje za zlatom širom sveta dodatno je povećao preradu u Švajcarskoj, još više iskrivljujući statistiku trgovine.
‘Iako je izvoz zlata privukao pažnju jer je ove godine naglo porastao, istorijski gledano, Švajcarska je imala trgovinski deficit u trgovini zlata s SAD-om, pa taj plemeniti metal nije ključni faktor njenog strukturnog suficita sa SAD-om’, naveo je Adrian Prettejohn, ekonomista za Evropu u kompaniji Capital Economics.
Trampove zlatne zablude
Švajcarska narodna banka (SNB) tvrdi da zlato treba isključiti iz američkog obračuna trgovinskog salda, jer rafinerije zlata zarađuju samo malu naknadu. Najveći deo vrednosti potiče od samog zlata, a ne od švajcarskog rada ili proizvodnje, navodi SNB.
Iako je ukupna vrednost trgovine zlatom između Švajcarske i SAD-a u prvom tromesečju ove godine iznosila više od 36 milijardi dolara, industrija godišnje ostvaruje profit od svega nekoliko stotina miliona.
Pregovori bez rezultata
Uprkos apelima da se zlato ne uključuje u statistiku trgovinskog salda, Washington za sada ne pokazuje spremnost na promenu kursa.
Predsednica Karin Keller-Sutter nedavno je posetila Washington, no nije uspela dogovoriti susret s Trampom. Umesto toga razgovarala je s državnim tajnikom Marcom Rubiom, koji ne vodi trgovinsku politiku. Švajcarska vlada zasad ne planira protivmere, nego se fokusira na pomoć izvoznicima i nastavak pregovora.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi, potraju li carine, švajcarski BDP mogao pasti između 0,3 i 0,6 posto iduće godine. Proizvođači bez ikakve veze sa zlatom strahuju da će izgubiti konkurentnost u odnosu na evropske i britanske rivale.
Carina od 39 posto mogla bi dovesti do privremenog prekida izvoza zlatnih poluga iz Švajcarske u SAD, tvrdi Švajcarsko udruženje proizvođača i trgovaca plemenitim metalima. Iako bi nesigurnost na tržištima mogla povećati potražnju za zlatom, rastući troškovi transporta, osiguranja i finansiranja smanjiće ionako skromne profitne marže.
