Američki predsednik Donald Tramp predstavio je pojednostavljenu sliku američke operacije u Venecueli: ući, uzeti naftu i započeti izvoz. Međutim, iskustvo velikih naftnih kompanija u Iraku nakon invazije pokazuje da će stvarnost verovatno biti znatno složenija. Godine 2003. SAD su napale Irak i svrgnule Sadama Huseina.
Više od dve decenije kasnije, američke specijalne snage uhapsile su bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u Karakasu, još jednog autokratu koji je kontrolisao milijarde barela sirove nafte.
Uprkos toj direktnoj paraleli, Venecuela je u mnogo čemu drugačiji slučaj: nema rata ni američkih trupa na terenu, a društveni i politički sistemi potpuno su različiti. Ipak, posledice invazije na Irak nude vredne lekcije naftnim kompanijama koje razmatraju ulazak u Venecuelu, piše CNN.
Obnova naftne industrije
Prema mišljenju analitičara, verovatno će proći godine pre nego što se velike naftne kompanije odluče na značajnija ulaganja u Venecuelu, prvenstveno zbog nepredvidivih i potencijalno nestabilnih bezbednosnih izazova s kojima bi se morale nositi.
Za te kompanije, “to će zaista biti vrlo, vrlo teška planina za uspon”, rekao je Bil Faren-Prajs, viši istraživač na Oksfordskom institutu za energetske studije. “Napori za obnovu naftnih industrija, čak i u velikim proizvođačima poput Iraka i Venecuele, traju godinama.”
Nekoliko dana nakon što su Sjedinjene Države i saveznici napali Irak, tadašnji zamenik ministra odbrane Pol Volfovic izjavio je pred kongresnim odborom da bi ogromne naftne rezerve zemlje mogle pokriti troškove njene obnove. To se nije ostvarilo.
Ekonomske koristi
– Bušova administracija je definitivno mislila da će same SAD, Irak i naftna industrija videti ekonomske koristi (od iračke nafte) mnogo brže nego što se to ostvarilo – rekao je za CNN Mohamad Bazi, direktor Centra za bliskoistočne studije na Univerzitetu Njujork.
Neka od obećanja i ambicija koje su prolazile kroz umove naftnih kompanija pre invazije… vrlo su se brzo raspršile kada su Iračani nekako uveli sopstveni sistem. Oprez stranih naftnih kompanija nije bio uzrokovan samo ekonomskim razlozima. Bezbednosna situacija u Iraku brzo se pogoršala nakon invazije, uglavnom zbog stvorenog vakuuma moći.
– Tako da je godinama nakon američke invazije bilo pljačke nafte, bilo je napada i sabotaža postojeće naftne infrastrukture, i naravno, razvijala se pobuna, a zatim i građanski rat u samom Iraku – rekao je Bazi.
Lekcije za Venezuelu
– Prerano je reći kako će se bezbednosna situacija razvijati u Venecueli. Međutim, za razliku od Iraka nakon invazije, Trampova administracija zadržala je na vlasti ostatke Madurovog režima – ističe Karlos Solar, viši istraživač za latinoameričku bezbednost.
Prema Solaru, u Venecueli postoje naoružane grupe koje bi mogle stvoriti “haotičan bezbednosni scenario” koji bi bio “daleko manje kontrolisan nego pregovarati sa Delsi Rodríguz”, vršiteljkom dužnosti predsednice zemlje i Madurovom bivšom potpredsednicom.
Venecuela je “visoko militarizovana zemlja”, rekao je, sa četiri glavne oružane grupe: venecuelanskom vojskom, organizovanim kriminalnim bandama, kolumbijskim gerilskim grupama i “kolektivosima” – paravojnim grupama odanima Maduru koje sprovode vlast u mnogim četvrtima.
Ozbiljno stanje
Umesto raspoređivanja američkih trupa, Trampova administracija planira da koristi privatne vojne izvođače za zaštitu naftnih i energetskih postrojenja u Venecueli, potvrdila su za CNN dva izvora upoznata s planovima. Tokom rata u Iraku, SAD su potrošile milijarde na privatne bezbednosne, logističke i rekonstrukcijske kompanije, iako je njihovo delovanje bilo praćeno kontroverzama.
– Bezbednosna slika je zaista ozbiljna – navodi Emi Majers Džafi, direktorka Laboratorije za energiju, klimatsku pravdu i održivost na Univerzitetu Nujork. Trenutno, kako kaže, postoji previše neizvesnosti da bi velike naftne kompanije mogle opravdati ulaganje ogromnih svota novca za značajno ponovno pokretanje operacija u Venecueli.
– Hoće li sadašnja vlada ostati na vlasti? Hoće li biti izbora? Hoće li ti izbori biti osporavani? – upitala je. “Slažu li se svi da bi ova ili ona naftna kompanija trebalo da nastavi, ili doda, ili uđe s novim operacijama? Lekcija iz Iraka je da se ne radi o tome koliko nafte ima – radi se o tome šta će se dogoditi na terenu – dodala je.
Posao eksploatacije je davno isplaniran. Plasman kreće za manje od godinu dana.