Iako kalendarski ima 31 dan kao i neki drugi meseci, januar mnogim ljudima deluje znatno duži i iscrpljujući.
Taj osećaj nije slučajan, već je rezultat kombinacije psiholoških, društvenih i finansijskih faktora koji se upravo u ovom periodu preklapaju.
Nagli povratak u stvarnost
Nakon praznične euforije i opuštenog ritma kraja decembra, januar donosi nagli povratak svakodnevnim obavezama. Posao, škola i rutine počinju gotovo odjednom, bez prelaznog perioda, što kod mnogih izaziva osećaj umora i pritiska već u prvim danima godine.
Psiholozi ističu da manjak praznika dodatno pojačava osećaj sporog protoka vremena. Dok su prethodni meseci ispunjeni slobodnim danima, okupljanjima i iščekivanjem, januar prolazi bez većih događaja koji bi “prelomili” vreme i dalI osećaj dinamike.
Finansijski pritisak
Finansijski pritisak je još jedan ključni razlog zašto januar deluje beskonačno. Nakon povećane potrošnje u decembru, mnogi se suočavaju s praznim novčanicima, visokim računima i kreditnim obavezama. Kada se svakodnevno razmišlja o novcu i troškovima, vreme subjektivno sporije prolazi.
Na sve to dolaze i zimski uslovi. Kratki dani, manje sunčeve svetlosti i hladno vreme utiču na raspoloženje i nivo energije, što dodatno pojačava osećaj tromosti i produženog trajanja meseca.
Zbog svega toga januar mnogima nije samo prvi, već i „najduži“ mesec u godini, period u kojem se traži strpljenje, prilagođavanje i polako hvata ritam za ostatak godine.
