Pomeranje sata – praksa stara više od jednog veka i dalje je predmet sporenja u Evropi i širom sveta. Dok u noći između 25. i 26. oktobra ponovo vraćamo kazaljke unazad i prelazimo na zimsko računanje vremena, raste broj zemalja koje su odustale od ove rutine. Zašto smo uopšte počeli da “štedimo” svetlost, kako pomeranje utiče na naše zdravlje i zašto stručnjaci u Srbiji predlažu nesvakidašnje rešenje zvano “treće vreme”?
Donosimo 10 najvažnijih činjenica koje objašnjavaju večitu dilemu oko promene sata.
1. Poreklo: Ratna ušteda, a ne komfor
Letnje računanje vremena prvi put je uvedeno u Nemačkoj 1916. godine, a ubrzo i u Velikoj Britaniji. U vreme Prvog svetskog rata ključna motivacija bila je strateška ušteda uglja i bolje korišćenje dnevne svetlosti za rad. Iako je ideja postojala još kod Bendžamina Frenklina 1784. godine, kao predlog za uštedu na svećama, globalnu primenu je dobila iz ratnih razloga. U SFRJ, ova praksa je usvojena mnogo kasnije, tek 27. marta 1983. godine.
2. Zašto je u stvari pomeramo?
Osnovni cilj je maksimizacija obdanice. Tokom dužih letnjih dana, sat se pomera unapred da bi se ranije jutarnje svetlo “prebacilo” u kasno popodne i veče. To omogućava da mrak padne kasnije, što pogoduje ekonomiji i slobodnim aktivnostima. Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson je još 1895. godine zagovarao slično pomeranje kako bi se bolje iskoristio dnevni ritam.
3. Evropa i Severna Amerika vs. ostatak sveta
Od 192 države, letnje računanje vremena danas koristi njih 110, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi. Međutim, praksa je potpuno nepoznata u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i većem delu Afrike. Zemlje na ekvatoru, gde su dan i noć približno iste dužine tokom cele godine, nemaju nikakav ekonomski niti praktični razlog za ovakvo menjanje vremena.
4. Zdravlje ispred uštede: Negativan uticaj
Sve više naučnih studija ukazuje na to da promena sata ima negativne efekte na ljudsko zdravlje. Najčešće se pominju poremećaji bioritma koji mogu izazvati nesanicu, umor, depresiju, pa čak i varijacije srčane frekvencije. Organizmu je obično potrebno od nekoliko dana do dve nedelje da se prilagodi. Takođe, raste zabrinutost zbog povećanog rizika od saobraćajnih nezgoda i opasnosti za decu koja po mraku kreću u školu tokom jeseni.
5. Ko je odustao od pomeranja sata?
Neke od zemalja koje su trajno ukinule sezonsko menjanje vremena su:
– Rusija (od 2014. trajno na zimskom vremenu)
– Turska (od 2016. trajno na letnjem vremenu)
– Meksiko (većina regiona od 2022.)
– Brazil (ukinuo letnje vreme 2019.)
– Iran, Jordan, Sirija i Azerbejdžan. Japan je, na primer, ukinuo letnje računanje vremena još 1951. godine.
6. Evropska komisija čeka saglasnost
Ukidanje sezonskog pomeranja sata u Evropi već je nekoliko godina “na stendbaju”. Iako je Evropski parlament podržao predlog 2019. godine, države članice još uvek nisu postigle saglasnost. Rok za izjašnjavanje (april 2020.) je probijen zbog pandemije korona virusa, pa je ovo pitanje privremeno zamrznuto. Konačna odluka nije na vidiku.
7. Dilema Srbije: Zimsko ili letnje?
Stručnjaci smatraju da bi ukidanje letnjeg vremena u Srbiji, koja se nalazi na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske zone, značajno smanjilo period obdanice u kome ljudi mogu da uživaju. Za Srbiju se, stoga, čini povoljnije da ostane u letnjem režimu. Ipak, trajni prelazak na letnje vreme izmestio bi nas iz naše osnovne srednjoevropske časovne zone. Zimsko vreme je astronomski tačno, ali ga trajno korišćenje čini nepovoljnim jer gubimo jutarnju svetlost.
8. Šta je “treće vreme” za Srbiju?
Kao potencijalno rešenje za podneblje, Branko Simonović iz Astronomskog društva “Ruđer Bošković” predložio je uvođenje “trećeg vremena”, prenosi Blic. Ovo rešenje podrazumeva trajno zadržavanje zimskog (astronomskog) računanja vremena uz ključnu izmenu: pomeranje radnog vremena jedan sat unazad. Cilj je da se bez izlaska iz matične vremenske zone omogući bolje korišćenje obdanice, tj. da se svetlost efikasnije rasporedi tokom dana.
9. Posledice ukidanja promene
Ako bismo odustali od pomeranja sata, to bi eliminisalo sezonske poremećaje i pozitivno uticalo na ljudsko zdravlje i sigurnost u saobraćaju. Međutim, u zavisnosti od izabrane zone, morali bismo da se naviknemo na duže periode mraka ujutru (trajno letnje vreme) ili kraće večeri (trajno zimsko vreme).
10. Izbor trajne zone: Svetlija jutra vs. duže večeri
Ako bi se donela odluka o trajnoj zoni, dilema se svodi na izbor:
Trajno letnje vreme: Obezbeđuje duže večernje svetlo (povoljnije za aktivnosti nakon posla), ali podrazumeva veoma mračna jutra zimi.
Trajno zimsko vreme: Znači svetla jutra, ali bi večeri bile kraće, što utiče na ekonomiju i društvene aktivnosti.
