Zašto Rusija ćuti na Trampove pokušaje uzimanja Grenlanda?

Fonet/AP

Dok je Kina oštro osudila najnovije ambicije američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme Grenland, Rusija, najveća svetska arktička nacija, ostala je upadljivo tiha.

Tramp je svoju želju za preuzimanjem ogromnog ostrva opravdao pitanjima nacionalne bezbednosti, tvrdeći da su kineski i ruski brodovi “svuda” u arktičkoj regiji, što je izazvalo brzu reakciju Pekinga, ali ne i Moskve, piše CNBC.

Kina je odmah reagovala, ali Moskva značajno ćuti

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Jian uzvratio je u ponedeljak, optuživši Vašington da “koristi takozvanu ‘kinesku pretnju’ kao izgovor za sopstveno traženje sebičnih dobitaka.”

S druge strane, iz Kremlja se nije čula nijedna reč o Trampovim planovima, pa čak ni o njegovoj pretnji da će, ako bude potrebno, upotrebiti vojnu silu za zauzimanje arktičkog ostrva. To ćutanje delimično se može pripisati pravoslavnim božićnim praznicima, no činjenica je da Moskva nije komentarisala ni druge važne događaje, poput hvatanja svog saveznika Nikolasa Madura u Venecueli.

Iako je rusko ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo “agresivne akcije” SAD u Venecueli i zaplenu ruskog tankera, o Grenlandu, poluautonomnoj teritoriji Danske, nije bilo ni reči.

To je posebno neobično s obzirom na to da Rusija ima daleko veće strateške interese na Arktiku od Kine. Rusija kontroliše 53% obale Arktičkog okeana, a regija je ključna za njenu privredu, od vađenja nafte i gasa do ribarstva i Severnog morskog puta, ključne trgovačke rute između Evrope i Azije. Uz to, Rusija na Arktiku održava svoje nuklearno naoružanje i brojne vojne baze.

Podela NATO-a važnija od Arktika

Iako bi američko preuzimanje Grenlanda moglo ugroziti ruske interese, analitičari smatraju da Moskva u ovoj situaciji vidi priliku za ostvarenje svog krajnjeg cilja – uništenja NATO-a. “Ruski ulog u Grenlandu je sićušan”, izjavio je za CNBC Džejmi Šej, bivši visoki zvaničnik NATO-a i stručnjak iz think tanka “Četam haus”.

– SAD bi imale veću prisutnost u Severnom Atlantiku, ali NATO već ograničava šta Rusija može da uradi na dalekom severu… Stoga se strateški za Rusiju ne bi mnogo promenilo -dodao je Šej.

Međutim, ističe da bi ruski predsednik Vladimir Putin bio “oduševljen videti dalje podele i nedoslednost u NATO-u te masivnu transatlantsku krizu koja bi mogla dovesti do toga da SAD prestanu da podržavaju Ukrajinu i povuku američke trupe iz Evrope.”

To bi, prema njegovim rečima, bila “ogromna pobeda za Putina za koju ne plaća nikakvu cenu.”

“Poklon za Putina”

Trampova pretnja vojnom akcijom izazvala je šokove širom Evrope. I Grenland i Danska više su puta poručili Trampu da ostrvo nije na prodaju i da bi takav potez značio kraj NATO saveza. Evropski lideri stali su uz Dansku, poručivši da “Danska i Grenland, i samo oni, odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda.”

Očekuje se da će se američki državni sekretar Marko Rubio sledeće nedelje sastati sa danskim zvaničnicima.

– Uzbuna među evropskim saveznicima i mogućnost raspada NATO-a apsolutni su poklon Putinu – rekao je Edvard R. Arnold, viši istraživač na institutu RUSI. “Putin je uvek znao, a i sovjetski lideri pre njega znali su, da Rusija ne može vojno da porazi NATO.

Previše je moćan, pa ga treba politički poraziti, što u osnovi znači isprazniti član pet i odvojiti SAD od evropskih interesa”, pojasnio je Arnold. Ako bi američka aneksija Grenlanda postala stvarna mogućnost, zaključio je, “NATO će politički efektivno pojesti sam sebe.”