Miris toplog testa, slavska sveća koja tiho gori i sto oko kog se okuplja porodica. Tako u mnogim kućama izgleda jutro na Savindan. Dok se u školama seče kolač i pevaju himne, po domovima se ponavljaju isti, stari rituali koji traju generacijama.
Sveti Sava se kod Srba ne doživljava samo kao crkveni svetitelj. On je simbol znanja, reda i doma. Zato se njegov dan ne obeležava samo molitvom, već i trpezom.
A na toj trpezi, u nekim krajevima, obavezno stoje i perece.
Sveti Sava kao zaštitnik naroda i doma
Savindan, 27. januar, u Srbiji se najčešće vezuje za škole. To je školska slava, dan kada se organizuju priredbe, recitacije i seče slavski kolač u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja.
Međutim, u narodnom predanju uloga Svetog Save mnogo je šira.
U pričama koje su se prenosile vekovima, on nije bio samo duhovni vođa, već učitelj svakodnevnog života. Narod je verovao da je ljude učio kako da oru, seju, mese hleb, kuvaju, prave sir, obrađuju zemlju i zanate. Drugim rečima, kako da prežive.
Zato je Savindan ostao praznik koji se vezuje za kuću, ognjište i hranu. Sve mora da bude domaćinski i jednostavno.
Koji su najvažniji običaji na Savindan
U domovima koji Svetog Savu slave kao krsnu slavu postavlja se slavska trpeza kao i za svaku drugu slavu. Mesi se slavski kolač, kuva žito i pali sveća. Ako praznik pada u vreme posta, trpeza je posna.
U školama se organizuje rezanje kolača i priredbe posvećene prosveti i deci, jer se Sveti Sava smatra zaštitnikom učenika i učitelja.
U pojedinim krajevima roditelji daruju najmlađe sitnim poklonima ili slatkišima, kao simbol brige i blagoslova.
A u Banatu i delovima Vojvodine postoji još jedan običaj koji se zadržao iz starijih vremena, na sto se iznose perece.
Zašto se baš perece spremaju za Svetog Savu
Na prvi pogled, deluje kao obično pecivo. Međutim, perece imaju dugu i zanimljivu simboliku.
U srednjem veku bile su тесno povezane sa hrišćanstvom. Oblik testa podseća na ruke sklopljene u molitvi, dok tri prazna polja koja nastaju uvijanjem simbolizuju Sveto trojstvo.
Smatra se da perece potiču iz nemačke pekarske tradicije, a u naše krajeve stigle su preko Banata, gde je vekovima živelo nemačko stanovništvo. Srbi su taj običaj vremenom usvojili i uklopili u sopstvene praznike.
Postoji i predanje da su u jednom periodu, kada im je bilo otežano javno obeležavanje slave, perece simbolično zamenile slavski kolač. Za to nema čvrstih istorijskih dokaza, ali je praksa ostala.
Zanimljivo je da se ovaj običaj najčešće sreće upravo u Banatu, dok ga u drugim delovima Srbije gotovo i nema.
Drugim rečima, nije obaveza, ali jeste lep trag tradicije.
Recept za svetosavske perece
Ako želite da nastavite običaj, priprema je jednostavna i tipično domaćinska.
Sastojci:
– 2 dl toplog mleka
– 500 g brašna
– 25 g svežeg kvasca
– prstohvat šećera
– 0,5 dl ulja
– 1 žumance
– 1/2 kašičice soli
Slani preliv:
– 1,5 kašika brašna
– 1/2 kašike soli
– voda po potrebi
Kvasac se rastvori u mlakom mleku sa šećerom i malo brašna i ostavi desetak minuta da nadođe. Zatim se dodaju žumance, ulje i ostatak brašna i mesi se glatko testo. Ostavlja se da odmori oko pola sata.
Od testa se formiraju dugi štapići, uvijaju u oblik pereca i ređaju u pleh. Pre pečenja se premažu belancetom i peku oko 15 minuta na 200 stepeni, dok ne porumene. Na kraju se premažu slanim prelivom i vrate još nekoliko minuta u rernu.
Bez komplikacija, bez skupih sastojaka. Baš onako kako su radile naše bake.
Jer suština Savindana nikada nije bila u raskoši, već u tome da se porodica okupi oko stola i da se tradicija ne prekida.
