Bugarska je u četvrtak dobila zeleno svetlo od čelnika Evropske unije za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine.
Lideri, okupljeni na samitu EU u Briselu, podržali su predlog Evropske komisije kojim se Bugarskoj dozvoljava da postane 21. članica evrozone i zameni lev evrom, nakon što je to već planirala 2024. godine, ali je bila odbijena.
Ta balkanska zemlja članica je EU od 2007. godine i prva je zemlja koja bi mogla da uvede evro posle Hrvatske 2023. godine.
Evropski parlament i Evropska centralna banka (ECB) još uvek moraju da se konsultuju pre neophodnih zakonskih promena posle kojih će Bugari moći da plaćaju evrima, ali se ti koraci smatraju formalnošću.
Bugarska, jedna od siromašnijih zemalja EU, i dalje je na dnu liste 27 članica prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, iako su stope rasta bile veće nego drugde.
Uz relativno nisku i stabilnu stopu inflacije, kriterijumi za pristupanje uključuju stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilne devizne kurseve.
Komisija je nedavno saopštila da očekuje stopu inflacije od 3,6 procenata za Bugarsku u tekućoj godini i 1,8 procenata u 2026. godini, što je podstaklo pozitivnu ocenu za Sofiju.
U Bugarskoj je uvođenje evra propraćeno žestokim protestima. U februaru su nacionalisti zapalili vatru ispred ulaza u predstavništvo EU u Sofiji i izlili crvenu boju na staklenu fasadu zgrade. Bacali su Molotovljeve koktele i jaja.
Prošlog meseca pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka demonstrirale su u glavnom gradu Sofiji i drugim gradovima, pozivajući na zadržavanje leva zbog straha da će evro podstaći rast cena.
Protivnici evra prikupili su 604.000 potpisa u korist referenduma o uvođenju zajedničke valute, ali bugarski parlament je dva puta odbacio referendum – 2023. i u maju 2025. godine.
Prema anketi koju je sredinom maja sproveo bugarski institut Mjara, više od polovine svih odraslih (54,9%) protivi se uvođenju zajedničke valute 2026. godine, dok je stabilna trećina (34,4%) za ulazak u evrozonu naredne godine.
