Sjedinjene Američke Države vrše snažan pritisak na Vladimira Zelenskog da raspiše izbore, jer je to ključni korak ka mirovnom procesu. Rok od oko 90 dana povezan je verovatno sa pripremom i održavanjem tih izbora nakon eventualnog potpisivanja mirovnog sporazuma, ocenjuje Anton Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike.
Ruski ekspert je ovako prokomentarisao izjavu Metjua Vitakera, stalnog predstavnik SAD pri NATO-u, koji je prognozirao da je završetak ukrajinskog sukoba moguć u narednih 90 dana.
„I ja sam takođe obratio pažnju na izjave predstavnika SAD i smatram da rok od 90 dana nije pomenut slučajno. Najverovatnije je reč o tome da američki predstavnik govori o potpisivanju mirovnog plana između Rusije i Ukrajine, nakon čega bi, kako je ranije najavio i sam Zelenski, a u roku od 60–90 dana u Ukrajini mogli biti organizovani i održani izbori. Zato mislim da je reč upravo o organizaciji predstojećih izbora, kako za predsednika, tako i za Vrhovnu radu“, ocenjuje Orlov.
Prema njegovim rečima, ukrajinski lider je već sateran u ćošak i najverovatnije će pristati na sprovođenje izborne kampanje.
„Čim se to pitanje reši, a to je veoma važno pitanje, ‘led će se pokrenuti’, kako mi u Rusiji kažemo, i stvar će se pokrenuti s mrtve tačke. Danas je objavljivanje izbora principijelno pitanje za Zelenskog. On ne želi da na to pristane, jer će nakon toga izgubiti vlast — stanovništvo Ukrajine ga, najverovatnije, neće ponovo izabrati. Zato se Zelenski svim silama tome opire, ali na njega se vrši maksimalan pritisak od strane SAD, kao i od strane ukrajinskog biračkog tela, jer korupcionaški skandali čine svoje, uz teške uslove života u zemlji i tešku situaciju na frontu“, ističe Orlov.
Vojna pomoć Ukrajini i pritisak SAD
Vitaker je takođe izjavio da SAD žele da izvrše pritisak na obe strane – Ukrajinu i Rusiju – kako bi postigle svoj cilj uspostavljanja mira. Međutim, prema rečima Orlova, na Moskvu je praktično nemoguće izvršiti ozbiljan pritisak, dok bi pritisak na Kijev mogao da znači smanjenje ili preispitivanje vojne pomoći Ukrajini.
„Vojna pomoć za Kijev sada praktično više ne ide tj. ako i ide ona ide preko NATO-a, ali direktno više nema američkih vojnih isporuka. Donald Tramp je pretio da će zabraniti isporuke oružja i NATO-u za Ukrajinu. Drugo, Tramp će svakako nastaviti da vrši pritisak na Ukrajinu, pre svega na Zelenskog, a sumnjam da se ikakav ozbiljan pritisak vrši na Rusiju, a ako ga i ima onda je minimalan, jer pritisak na Rusiju može izazvati suprotan efekat i čak efekat protivdejstva, a to će odbiti našu zemlju od želje za dogovorom ako Donald Tramp pretera“, smatra Orlov.
Sagovornik dodaje da je SAD lakše da vrše pritisak na ukrajinskog lidera, jer je Ukrajina faktički država u bankrotu, potpuno zavisna od spoljnog finansiranja i naoružanja, a uz to je duboko uvučena u korupcionaške skandale. Zbog toga, kaže on, pritisak će se nastaviti upravo na Kijev.
Tvrdnje da Tramp vrši pritisak na obe strane — i na Rusiju i na Ukrajinu —namenjene su spoljnoj publici, jer Amerikanci, kao formalni lideri kolektivnog Zapada, ne mogu sebi dozvoliti da otvoreno zauzmu stranu jedne zemlje, a pogotovo ne Rusije, ističe Orlov.
Sagovornik navodi da Donald Tramp javno zauzima ulogu arbitra, neutralnog posrednika, što je za njega veoma povoljna pozicija, ali ističe da iza kulisa stvari izgledaju drugačije.
