Ukrajina bi mogla da pristane na prekid vatre i ustupanje teritorija koje je Rusija već okupirala, kao deo mirovnog plana koji ima podršku Evrope.
Predsednik Vladimir Zelenski poručio je ranije evropskim liderima da moraju da odbace bilo kakvo rešenje koje predloži Donald Tramp, a koje bi uključivalo davanje Rusima dodatnih teritorija. Ipak, on je naslutio da bi Rusija mogla da zadrži deo zemlje koji je već zauzela, piše britanski “Telegraf”.
Takav scenario značio bi zamrzavanje fronta na sadašnjim pozicijama i defakto predaju kontrole Rusiji nad okupiranim područjima u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i na Krimu. Do ublažavanja pregovaračke pozicije Kijeva dolazi uoči ključnih razgovora između Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, planiranih za petak.
Strah od dogovora iza leđa
Ukrajina i Evropa sve su zabrinutije da bi Tramp i Putin mogli da ispregovaraju kraj rata bez učešća Zelenskog. “Plan se može odnositi samo na trenutne pozicije koje drže vojske”, izjavio je jedan zapadni zvaničnik, opisujući vikend užurbane diplomatije između Kijeva i saveznika.
– Imam mnogo strahova i puno nade – rekao je poljski premijer Donald Tusk, dodavši kako su američki zvaničnici obećali da će se konsultovati sa evropskim liderima pre direktnih razgovora Trampa i Putina.
Glavna briga Evrope je navodni mirovni plan koji podržava Moskva, a koji uključuje zamrzavanje fronta ako Kijev pristane da se povuče iz delova Donjecka i Luganska koje još uvek kontroliše.
Evropske diplomate smatraju da se Putinovi ratni ciljevi nisu značajno promenili i da on i dalje traži rušenje prozapadne vlade u Ukrajini. Rusija i dalje cilja na “potpunu kapitulaciju” Kijeva, uključujući blokiranje članstva u NATO i demilitarizaciju, navodi se u izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW).
Evropska podrška i “crvene linije”
Iako se čini da je spremna na ustupanje dela teritorije, Ukrajina će na mirovno rešenje pristati samo ako ono nudi snažne bezbednosne garancije u obliku isporuka oružja i puta prema članstvu u NATO. Evropske prestonice odlučile su da podrže viziju Kijeva kako bi uverile Trampa da iza jedinstvene “crvene linije Ukrajine i Evrope” stoji diplomatska težina, koja odbacuje ustupke teritorija pod ukrajinskom kontrolom.
– Evropljani sada razumeju svoju ulogu kao podršku Ukrajini u smislu diplomatskih pregovora – rekao je zapadni zvaničnik.
– Za Poljsku i naše partnere jasno je da se državne granice ne mogu menjati silom. Ruski rat sa Ukrajinom ne sme donijeti korist agresoru – poručio je Tusk.
Tramp: Ja sklapam poslove
Američki predsjednik je novinarima izjavio da će na sastanku sa Putinom pokušati da vrati deo teritorija Ukrajini.
– Doći će do neke razmene, nekih promena u zemlji – rekao je Tramp. “Rusija je okupirala veliki deo Ukrajine. Pokušaćemo vratiti deo tih teritorija Ukrajini”.
Opisao je sastanak u petak kao “ispipavanje terena” s ciljem da podstakne Rusiju na prekid rata.
– Imaćemo sastanak s Vladimirom Putinom, i na kraju tog sastanka, verovatno u prva dva minuta, znaću tačno može li se postići dogovor jer to je ono što radim. Ja sklapam poslove – samouvereno je poručio Tramp.
Teška odluka za Zelenskog
Evropski zvaničnici veruju da ukrajinski predsednik ima dovoljno manevarskog prostora kod birača koji bi prihvatili predaju zemlje Moskvi kao cenu za kraj rata. Međutim, Kijev sebi teško može da priušti ustupanje novih teritorija, naročito u Donjeckoj regiji. Uz to, ustav bi mu mogao blokirati ustupanje teritorija bez nacionalnog referenduma.
Generalni sekretar NATO Mark Rute opisao je ovu odluku kao izazov “kako se nositi s činjeničnom situacijom da Rusi u ovom trenutku drže ukrajinsku teritoriju”.
– Od ključne je važnosti da, iako možda postoji činjenična situacija da to čine, mi to nikad ne možemo prihvatiti u pravnom, dejure smislu – rekao je Rute.
Rusija trenutno zauzima oko 20 odsto ukrajinske teritorije u okviru međunarodno priznatih granica iz 1991. godine, zaključuje londonski list.
