Nekada je zgrada železničke stanice u poznatom lečilištu Banji Koviljači bila prava lepotica nesvakidašnjeg arhitektonskog izgleda, najlepša, ili bar jedna od lepših ne samo u lozničkom kraju već i mnogo šire. Lepotica kakva treba da dočekuje turiste koji su ovde stizali sa svih strana. Nažalost, sudbina, a ni ljudi, nisu joj bili naklonjeni pa godinama kopni obrasla u rastinje.
Prema svedočenju meštana otvorena je 1950. godine, a 2000. je prestala njena upotreba. Sećaju se stariji da je u vreme početka korišćenja bila najmodernija na toj deonici pruge, opremljena najsavremenijim uređajima.
U njoj je bilo sve “na dugme”, sve se radilo sa pulta u kancelariji, ništa nije moralo da se obavlja ručno. Bila je prva takva moderna železnička stanica u Srbiji, a imala je i poprilično putnika koji su voz čekali udobno smešteni u čekaonicu prvog ili čekaonicu drugog razreda. Ko je hteo mogao je da se okrepi i u ogromnom restoranu koji se zvao ”Proja” i radio je non-stop.
Prostor ispred stanice krasio je lep park tako da je bila baš banjska lepotica, objekat za primer. Nažalost, od zatvaranja je počelo njeno propadanje. Na sve to je nekoliko godina kasnije prestao i putnički saobraćaj na liniji od Loznice ka Zvorniku. Onda se loznički kraj našao na ruti ilegalnih migranata koji su ovuda prolazili na putu ka Drini, odnosno susednoj Bosni iHercegoni pa dalje ka EU, a stanica im je bila jedan od objekata u kome su boravili čekajući vezu da pređu preko Drine.
Oni su joj dodatno zapečatili sudbinu, tu spavali, palili vatru, ruinirali i ono što je bilo čitavo. Stanicu niko nije čuvao i vreme je učinilo svoje. Danas se samo vide konture nekadašnje lepote.
Zašto je stanica u ovakvom stanju i šta će biti sa njom pokušali smo da saznamo od “Infrastrukture železnice Srbije”, ali odgovor nije stigao.
Kopni nekadašnja stanična lepotica, u mestu koje je turističko i sigurno zaslužuje lepši i bezbedniji objekat. Hoće li se promeniti njena sudbina, da joj se vrati nekadašnji sjaj, dok još nije sasvim kasno, za sada nema pouzdanih informacija. Jedino je izvesno da propada i da je svakim danom sve manje nade za nju.
Pruga stigla 1910.
Prema knjigama pruga je stigla u Banju Koviljaču pre 115 godina, 18. jula 1910. Do Koviljače su svakodnevno najčešće saobraćala dva mešovita voza, a vikendom, praznicima i leti je zbog “Kraljevske banje” išao i isključivo putnički voz koji tada, inače, nije stajao u svim stanicama.
