Naučnici su primetili nešto čudno – već godinama, Zemljina severna i južna hemisfera reflektuju skoro istu količinu sunčeve svetlosti nazad u svemir.
Razlog zašto je ova simetrija čudna je taj što severna hemisfera ima više kopna, gradova, zagađenja i industrijskih aerosola. Sve te stvari bi trebalo da dovedu do većeg albeda – više sunčeve svetlosti se reflektuje nego što se apsorbuje.
Južna hemisfera je uglavnom okean, koji je tamniji i apsorbuje više sunčeve svetlosti.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu „Zbornik radova Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Američkih Država“, Norman Loeb , klimatolog u NASA istraživačkom centru u Lengliju, i njegove kolege analizirali su 24 godine posmatranja iz NASA misije „Oblaci i Zemljin sistem“ zračenja energije (CERES), preneo je “Lajv sajens”.
Otkrili su da severna hemisfera brže tamni od južne hemisfere. Drugim rečima, apsorbuje više sunčeve svetlosti. Ta promena može promeniti vremenske obrasce, padavine i ukupnu klimu planete u narednim decenijama.
Od 2000. godine, CERES je beležio koliko se sunčeve svetlosti apsorbuje i reflektuje, kao i koliko infracrvenog (dugotalasnog) zračenja izlazi nazad u svemir.
Lob je koristio ova merenja da analizira kako se energetski bilans Zemlje promenio između 2001. i 2024. godine. Energetski bilans govori naučnicima da li planeta apsorbuje više energije nego što je oslobađa i kako se taj odnosrazlikuje između hemisfera.
“Svaki objekat u univerzumu ima način da održi ravnotežu primanjem energije i otpuštanjem energije. To je fundamentalni zakon koji upravlja svim univerzumom”, rekao je Žanćing Li , klimatolog sa Univerziteta u Merilendu, koji nije bio uključen u studiju.
Tim je otkrio da severna hemisfera apsorbuje oko 0,34 vata više solarne energije po kvadratnom metru po deceniji nego južna hemisfera.
“Ova razlika ne zvuči velika, ali na nivou cele planete, to je ogroman broj”, rekao je Li.
Da bi otkrili šta je pokrenulo ovu neravnotežu, naučnici su primenili tehniku nazvanu analiza parcijalnih radijacionih perturbacija (PRP). PRP metoda odvaja uticaj faktora kao što su oblaci, aerosoli, površinski sjaj i vodena para od proračuna koliko sunčeve svetlosti svaka hemisfera apsorbuje.
Rezultati su ukazali na tri glavna razloga za zatamnjenje severne hemisfere: topljenje snega i leda, smanjenje zagađenja vazduha i porast vodene pare.
“Imalo je mnogo smisla”, rekao je Loeb.
“Površina severne hemisfere postaje sve tamnija jer se sneg i led tope. To otkriva kopno i okean ispod. A zagađenje je smanjeno na mestima poput Kine , SAD i Evrope. To znači da u vazduhu ima manje aerosola koji reflektuju sunčevu svetlost. Na južnoj hemisferi je suprotno”, dodao je.
“Pošto se sever brže zagreva, on takođe zadržava više vodene pare”, nastavio je Loeb.
“Vodena para ne reflektuje sunčevu svetlost, već je apsorbuje. To je još jedan razlog zašto severna hemisfera prima više toplote.”
Jedno od zanimljivih otkrića studije je ono što se nije promenilo tokom proteklih 20 godina: oblačnost.
“Oblaci su mi zagonetka zbog ove hemisferijske simetrije”, rekao je Loeb.
“Pomalo smo se pitali da li je ovo fundamentalno svojstvo klimatskog sistema. Ako jeste, oblaci bi trebalo da kompenzuju. Trebalo bi da vidite više refleksije oblaka na severnoj hemisferi u odnosu na južnu hemisferu, ali to nismo videli.”
Loeb je radio sa modelima kako bi razumeo ove oblake.
“Nismo sigurni u vezi sa oblacima”, rekao je Loeb.
“Razumevanje interakcija aerosola i oblaka je i dalje veliki izazov. Oblaci ostaju dominantan faktor koji prilagođava naš energetski bilans”, rekao je.
Ipak, Li je rekao da “studija dr Normana Loeba pokazuje da asimetrija ne samo da postoji, već je dovoljno važna da se brinemo o tome šta stoji iza nje”.
