Nemački automobilski gigant Folksvagen suočava se s jednim od najvećih izazova u poslednjim decenijama.
Prema izveštajima međunarodnih medija, uključujući “Gardijan”, uprava kompanije razmatra oštre mere štednje koje bi mogle uključivati masovno smanjenje broja zaposlenih, ali i zatvaranje pojedinih fabrika u Nemačkoj.
Kompanija planira smanjenje troškova za čak 20 odsto do 2028. godine kako bi povećala konkurentnost u eri električne mobilnosti i odgovorila na sve jači pritisak kineskih proizvođača.
Za razliku od prethodnog „Performance programa“, koji je bio fokusiran uglavnom na osnovni Folksvagen brend, novi plan restruktuiranja mogao bi obuhvatiti celu grupaciju, uključujući Audi, Škodu i Porše.
Cilj je spuštanje takozvane break-even tačke – nivoa prodaje potrebnog da kompanija posluje bez gubitaka. Uprava smatra da su trenutni troškovi previsoki u odnosu na usporavanje potražnje i rast konkurencije.
Prema navodima medija, u opticaju su i scenariji koji podrazumevaju zatvaranje najmanje nekoliko proizvodnih pogona u Nemačkoj, što bi predstavljalo presedan za kompaniju koja je decenijama bila simbol industrijske stabilnosti te zemlje.
Jedan od ključnih razloga za restruktuiranje jeste slabljenje pozicije Folksvagena na kineskom tržištu, koje je godinama bilo glavni izvor rasta.
Domaći proizvođači električnih vozila, poput BYD-a i drugih brendova, preuzimaju sve veći tržišni udeo, dok potražnja za tradicionalnim modelima opada. Istovremeno, Folksvagen ulaže milijarde evra u razvoj električnih vozila i softverskih platformi, što dodatno opterećuje bilans.
Kompanija se sada nalazi između dve paralelne obaveze – mora ubrzati prelazak na električnu mobilnost, ali i održati proizvodnju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem za tržišta gde potražnja još postoji.
Najosjetljivije pitanje ostaje broj zaposlenih. Folksvagen već planira smanjenje radne snage kroz programe prevremenog penzionisanja i nepopunjavanje upražnjenih radnih mesta, ali sindikati upozoravaju da bi eventualno zatvaranje fabrika izazvalo snažne reakcije.
Nemačka auto-industrija tradicionalno ima snažnu sindikalnu strukturu i bliske veze sa politikom, zbog čega će svaki potez uprave biti pod lupom javnosti.
Analitičari ocenjuju da je pred Folksvagenom jedna od najtežih faza u njegovoj istoriji – balansiranje između smanjenja troškova, tehnološke transformacije i očuvanja socijalnog mira.
