Procenjuje se da 1,6 miliona tona eksploziva još leži na dnu Baltika i Severnog mora, najčešće uz same nemačke obale. Reč je o municiji iz Drugog svetskog rata koju nemačka vojska nije stigla da iskoristi, a saveznici su je odmah po kapitulaciji Trećeg rajha gurnuli u more.
– Sa tom municijom, natovarenom na voz, kompozicija bi bila duga od Kila do Rima – kazala je toksikolog Dženifer Štreze sa Univerziteta u Kilu.
Morska “deponija” je na brzinu iskorišćena za opasni otpad zbog strahovanja da bi ove “zalihe smrti” poraženi Nemci mogli da preuzmu i povedu partizanski rat ili otpočnu terorističke napade, naveo je novinar kuće WDR iz Kelna.
Najgora situacija je na Baltiku jer se zna da su tamo sanduci sa municijom bacani blizu obale.
Političari ne žure sa uklanjanjem ovog zlog nasleđa mada municija, torpeda i bombe sve ozbiljnije prete sa morskog dna. Najopasnija su mesta gde se eksplozivna sredstva nalaze u plićaku, nedaleko od obale. Veruje se da su neka još uvek spremna da eksplodiraju ako ih povuku ribari svojim mrežama, udari ih sidro ili počnu neki radovi.
Morska voda učinila je tokom decenija da rđa nagrize metalne čaure ovog arsenala Vermahta, a to je poseban ekološki alarm jer se oslobađaju otrovi, kancerogeni eksploziv TNT je najopasniji. Nisu uzaludna upozorenja stručnjaka da bi ribe i školjke iz tih voda mogle da stignu na trpezu “filovane” otrovima.
Izvaditi sve
Nemačka vlada odobrila je za početak 100 miliona evra za pilot projekat kuda sa eksplozivom i kakvom opremom krenuti na posao. Odbačena je varijanta sa njegovim aktiviranjem u moru jer bi pretilo opšte zagađenje, pa je preostao samo izlaz u vađenju na obalu i potonje kontrolisano uništavanje.
Gadan posao
Prilikom ranijih akcija vađenja municije ekipe su se susretale sa teškim preprekama: mnoge granate su se tokom decenija “zalepile” jedne za druge, teška municija je tonula i po nekoliko metara u peščano dno ili srastala sa kamenitim priobaljem. Ipak, optimisti smatraju da bi sve moglo da bude raščišćeno do 2040. godine.
