Godinama su naučnici smatrali da su neandertalci (Homo neanderthalensis) bili nedovoljno razvijeni “divljaci” koji su se bavili samo preživljavanjem.
Po mišljenju stručnjaka, njima nije bilo blisko apstraktno i simboličko mišljenje, niti stvaranje umetničkih dela, već su ovim veštinama vladali napredniji pripadnici roda Homo, poput Homosapiensa.
Međutim, najnovije arheološko otkriće, koje se pripisuje međunarodnom arheološkom timu na čelu sa Frančeskom d’Erikom, je ovu teoriju opovrgnulo i dokazalo da su neandertalci bili daleko kompleksnija bića nego što se mislilo i da su bili itekako sposobni da stvaraju umetnine. Oni su sproveli analizu 16 primeraka ohre (prirodnog pigmenta), koje su koristili neandertalci sa Krima, piše portal “Naked Scientist”.
Osim nekih nijansi pigmenta koje ranije nisu ni na jednom nalazištu viđene, arheolozi su otkrili nešto još značajnije – drevni instrument star oko 64.000 godina dužine između 5 i 6 centimetara, sa karakterističnim zašiljenim vrhom. Pritom, analiza ove “bojice” pokazala je da se ona koristila višekratno i to tako što bi se umakala u pigment, a zatim koristila za iscrtavanje motiva. “Bojice” su specijalno pravljene za oslikavanje još pre 70.000 godina.
Po mišljenju rukovodioca istraživačkog tima, krimski neandertalci nisu ovu “bojicu” koristili samo za crtanje po zidovima pećina – šarali su pomoću nje i predmete od kože, kamenje i ukrašavali druge površine. Čak su i sam vrh specijalno šiljili kada je trebalo da izvlače neke tanke linije. A znači – to nije bio predmet za rutinske poslove, već instrument povezan sa umetnošću.
Osim “bojice” sa očuvanim žutim pigmentom na vrhu, arheolozi su na Krimu pronašli i fragment crvene ohre, za koji se pretpostavlja da je star oko 70 hiljada godina.
Iako polomljen, i na njemuse vide tragovi obrade, što ukazuje da je tradicija oslikavanja predmeta i pećina kod neandertalaca sa Krima bila duboko ukorenjena u kulturu i prenosila sa kolena na koleno.
