Nema osobe koja može da se zakune da nikada nije slagala u životu. Neki put je laž neophodna da bi ublažila surovost istine. Ali, činjenica je da ima ljudi kojima se laganje toliko osladilo da su zaboravili šta je istina.
Psiholozi svakodnevno poučavaju kako najbrže raskrinkati lažove. Upravo se time bavi tekst objavljen na sajtu 24sata.hr. Osobe koje vole da lažu otkriće i govor tela, ali i način govora.
Onome ko laže direktna pitanja su pretnja, pa će zauzeti ukočen stav. Držaće se uspravno i najčešće će izbegavati kontakt očima kako bi prikrili stres. Čest je pogled u stranu ili u pod, a što manje gleda u oči svog sagovornika, to je veća verovatnoća da ne govori istinu.
Na direktno pitanje: "Jesi li učinio to?" – lažov će uvređeno odgovoriti protivnapadom. Reći će: "Kako to uopšte možeš da misliš o meni?" Na taj način želi da vam probudi osećaj krivice i da vas skrene s teme. Tipično za takve osobe jeste da će mnogo gestikulirati i izgledati stvarno uzrujano, objašnjavaju stručnjaci.
Uglavnom će davati dodatne informacije koje se od njih ne traže. Ova taktika je vrlo česta kod iskusnih lažova, a raznim detaljima komplikuju priču tako da sagovorniku više ništa nije jasno. Korišćenje veznika "ali" ili izjava "Znam da ćeš misliti da lažem" su hrabar pokušaj kojim pokušavaju da okrenu razgovor u svoju korist. Umesto jednostavnog odgovora "ne", oni će reći: "Nikad ne bih to uradio".
Obratite pažnju na zamenice koje koristi ovo "sumnjivo lice". Ako pokazne zamenice "ta", "taj" ili "to" stavi ispred imenice ("ta žena" ili "taj novac"), to je znak da zapravo pokušava da se distancira od njih. Jedan od poznatijih primera je rečenica Bila Klintona, vezana za aferu sa Monikom Levinski: "Nisam imao seksualne odnose s tom ženom."
Neobičan govor tela takođe je signal da vas neko laže. Trudeći se da bude uverljiv, lažov svu energiju preusmerava s fizičkih pokreta na funkcije mozga. Mozgu je potrebno mnogo energije da u trenutku smisli laž. Posledica toga su primetni zastoji u komunikaciji i usporeni pokreti.
U trenucima jakog stresa i nervoze neki ljudi se pojačano znoje. Merenje količine znoja jedan je od markera i na otkrivanju lažova na poligrafu, a u svakodnevnim situacijama posumnjaćete da sagovornik ne govori istinu ako se znoji, crveni i prsti mu drhte, pa će zbog toga najčešće nešto uzeti da drži u rukama. Onaj ko ima nečistu savest osećate će se neprijatno ako sagovornik ćuti jer će razmišljati da li se slučajno nečim odao. Zbog toga će svaku pauzu ispunjavati dodatnim informacijama da razgovor ne bi izmakao njegovoj kontroli.
Jedna od najstarijih tehnika kojom se love lažovi jeste praćenje pogleda. Psiholozi tvrde da je, ako neko nakon pitanja odmah pogleda ulevo, to znak da laže, a ako pogled udesno, to znači da govori istinu. U drevnim kulturama su ljudima, za koje se sumnjalo da govore istinu, stavljali svež pirinač u usta i ako bi ostajao suv, znali bi da lažu. Jer, naučnici objašnjavaju da se ljudima suše usta dok lažu!
|
Policijska metoda
|
